„На председнички начин“, нашалио се један форумаш. „Као и сваки обичан руски човек“, одговара други.
За Русе Нова година је породични празник, који најрадије прослављају код куће у кругу породице и пријатеља, а у складу са руском традицијом тако је празнују и председник земље и цело руководство.
Било је, додуше, и изузетака, као на пример за дочек 2014. године, када се Путин појавио на новогодишњем балу на Далеком истоку, у Хабровску.
Његов долазак на бал, који су организовале локалне власти након што је овај регион погођен поплавама, било је изненађење за многе. Ту је Путин снимио своје друго телевизијско обраћање нацији, које су прво видели становници Камчатке, а потом и остатак земље.
Јељциново ТВ обраћање нацији ушло у историју
Традиција да се лидер земље обраћа нацији у новогодишњој ноћи почела је још у совјетско доба, када је земљу водио Леонид Брежњев.
Генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза је први пред ТВ камерама, са папиром у рукама, сумирао резултате протекле 1970. године. Он је „рапортирао“ о великим достигнућима и говорио о светлој будућности совјетског народа и државе.
Његову традицију наставили су и његови наследници. Последњи пред распад СССР-а грађанима се обратио Михаил Горбачов.
Занимљиво је, међутим, да је осамдесетих, током Хладног рата, постигнут договор између СССР-а и САД да размењују телевизијска обраћања лидера, па се тако три године заредом (од 1986. до 1987.) совјетском народу обраћао председник Америке — Роналд Реган, а Михаил Горбачов — народу Сједињених Држава.
Деведесетих година, за време Јељцинове владавине, новогодишње говоре држале су и естрадне звезде и хумористи, а из свог кабинета у Кремљу обраћао се и председник лично, који је умео и да пред камерама шампањцем наздрави са члановима своје породице…
У децембру 1998. године направљен је преседан — новогодишње обраћање Бориса Јељцина скинуто је са програма, а уместо председника говор је одржала лутка са ликом Јељцина.
Ипак, новогодишње обраћање 31. децембра 1999. године остаће уписано у историју — уморни и истрошени Јељцин је честитао грађанима Нову годину и објавио да подноси оставку на место шефа државе, а као свог наследника именовао је Владимира Владимировича Путина. Тиме је започела нова епоха у историји Русије.
Путин се исте ноћи први пут обратио грађанима Русије из свог радног кабинета…
У периоду од 31. децембра 2008. до 2011. године народу се обраћао трећи председник Русије — Дмитриј Медведев, а затим је Путин наставио традицију када је поново стао на кормило Кремља.
По правилу, новогодишње обраћање председника снима се раније, али се на телевизији и радију емитује 31. децембра у 23:55 сати по локалном времену сваке временске зоне у Русији, којих сада у Руској Федерацији има 11.
У свом обраћању председник сумира резултате одлазеће године, одређује приоритете наредне и честита грађанима Нову годину. То обраћање прати готово сваки становник Русије, од Калињинграда до Владивостока.
После новогодишње честитке председника Русије, тачно у поноћ, оглашавају се звона са кремаљских кула, интонира се национална химна и над Црвеним тргом почиње велики новогодишњи ватромет.
Друг Лењин, Стаљин и остале вође
Нова година је у Русији забрањивана и одобравана, а совјетски лидери су је обележавали сваки на свој начин.
Совјетски људи су веровали да је Лењин обожавао Нову годину, а он је у ствари није ни славио. Углавном је тада радио.
Такво убеђење у народу је постојало пошто су новогодишње честитке и књиге, одштампане у милионима примерака, биле илустроване идиличном сликом Лењина и деце окупљених око новогодишње јелке. А такав сусрет се заправо догодио само двапут.
За разлику од Лењина, „велики вођа народа“ — Стаљин је Нову годину углавном празновао, мада се његов став према овом празнику мењао.
После Октобарске револуције, двадесетих година прошлог века, почела је борба против свештенства, биле су забрањиване „буржоаске“ јелке и празновање Божића. Али је Стаљин, средином тридесетих, вратио совјетским људима Нову годину, Деда Мраза и Снегурочку (у руској традицији, унука Деда Мраза).
У време Стаљина у Кремљу су поново почели да се организују новогодишњи пријеми, а „отац народа“ увео је обичај да се организују велике народне, празничне шетње са гостујућим уметницима.
Стаљин је волео совјетске певаче, па су они њему и члановима Политбироа за Нову годину певали, али не са сцене већ „на увце“.
За време Хрушчова у Кремљ су, осим певача, почели да позивају и балерине и песнике. Прича се да је Никита Хрушчов нарочито волео балерину Мају Плисецку.
Брежњев није био захтеван — није тражио оперске певаче, песнике и балерине, па је традиција новогодишњих пријема у Кремљу у његово доба прекинута. Он је Нову годину сматрао породичним празником, па ју је углавном славио у кругу породице и најближих пријатеља и сарадника у својој резиденцији или на дачи.
Његова супруга Викторија Брежњева је лично надгледала припреме, чак и у кухињи…
Ипак, Брежњев ће остати упамћен и као лидер који је започео традицију телевизијског обраћања нацији у новогодишњој ноћи.
