„Крај рата у Сирији се не назире, а у сукоб се увлачи све више земаља. Реагујући на притисак САД и покушавајући да задобије већи утицај на ток сиријског грађанског рата, Саудијци се труде да координирају размештање војске на територији Сирије заједно са својим савезницима“, наводи се у чланку објављеном на сајту центра.
Неким земљама, посебно САД и Турској, одговара присуство војске арапске коалиције на сиријској територији.
Вашингтон је критикован због тога што нема напретка у борби против ДАЕШ-а (такозване Исламске државе) и због тога је заинтересован за ангажовање додатних снага у региону.
САД желе да то буду управо регионалне снаге јер теже да избегну још веће уплитање у конфликт.
Анкари присуство коалиције Ријада може да помогне да у очима арапских суседа озакони своје учешће у сиријском конфликту.
Аналитичари Стратфора сматрају да су Турци забринути због јачањем присуства Русије и Ирана у региону и да траже додатну подршку у операцијама међународне коалиције.
„Ипак, активније учешће арапских земаља у сиријском грађанском рату може да подрије сваки покушај да се створи јединствени фронт у борби против ДАЕШ-а у Сирији“, констатују аутори истраживања.
Земље као што су Пакистан, Малезија и Индонезија одбиле су да се прикључе коалицији. Поред тога, упада у очи то што на списку њених чланица нису Иран и сама Сирија.
Као најважнији фактор који представља препреку за заједничке напоре у борби против ДАЕШ-а, аналитичари Стратфора виде то што сукобљене стране имају подршку различитих земаља.
Могуће присуство саудијске војске у Сирији посебну забринутост изазива код Техерана.
„Имајући у виду да је Иран већ пружио знатну војну помоћ сиријској влади у овом сукобу, ризик од чарки са Саудијцима и њиховим савезницима изразито расте“, пишу аналитичари Стратфора.
Јединственој борби против ДАЕШ-а сметају и војни сукоби Турака и курдских Одреда народне самоодбране у близини турско-сиријске границе.
Појава арапских војних снага ће навести Курде из опозиционе алијансе „Демократске снаге Турске“ на већи опрез, посебно ако се узму у обзир недавни арапско-курдски сукоби у оквиру борбе за поједине кључне градове на северу Сирије.
Под знаком је питања и то да ли ће земље Персијског залива успети да разместе довољан војни контингент у Сирији. Проблем је у томе што су Саудијци и њихови регионални партнери сада активно увучени у војне акције у Јемену. Они су се у оваквим ситуацијама углавном обраћали својим арапским партнерима, пре свега Египту и Јордану.
Ипак у сиријском конфликту Каиро, који се често суочава с унутрашњим немирима, природно, подржава Владу Сирије у борби против устаника. Поред тога, Каиро тежи да појача своје војне и дипломатске везе с Москвом, која, као и Техеран, сматра да је неопходан договор с Дамаском о било каквим војним операцијама у Сирији.
Јордан, напротив, подржава Саудијску Арабију, Катар и САД у тежњи да помогну устаницима у Сирији, посебно Слободној сиријској армији на југу.
„Јорданци се понашају, на разочарање устаника, опрезније и суздржаније — Аман се и даље прибојава изненадне и дестабилизујуће пропасти сиријске Владе, која може да омогући екстремистима да, захваљујући хаосу, остваре своје планове“, наводе аналитичари.
Самим тим, регионални и глобални учесници у сиријском сукобу имају потпуно различите циљеве и мада је све више земаља спремно да повећа свој допринос борби против ДАЕШ-а, ова разлика омета стварање јединственог фронта.
„Пажња главних учесника у сукобу усредсређена је углавном на личне непријатеље, а не на ДАЕШ“, закључују аналитичари Стратфора.
