Сергеј Запорожац рођен је и живи у Косовској Митровици, али је пореклом Рус. Завршио је српску књижевност на Универзитету у Приштини, а својевремено је добио и стипендију Универзитета Ломоносов. Није је реализовао због смрти родитеља, али је као председник Студентског парламента потписао са овим престижним универзитетом у Москви уговор о културној сарадњи и промоцији руске културе на Космету.
Сергеј има 33 године, говори руски, мада слабије. Био је у Москви, а потомак је четврте генерације руских досељеника на Космет. Породица Запорожац је уједно и најстарија руска породица на Космету. Сергеј се, како каже кроз смех, труди да традицију настави, и обезбеди и петог потомка.
Поносан је на своје порекло, а већину ствари о својој породици сазнао је од свог стрица и из писама које је његова бака размењивала са фамилијом у Русији док је била жива.
„Та писма су на неки начин моја завештања, и једина веза са Русијом. Не знам да ли мој брат и ја имамо још некога од родбине у Русији и не знам да ли неко тамо уопште зна да ми овде постојимо. Покушавао сам да сазнам, али без успеха, јер из Одесе, града одакле је изворно моја породица, давно су исељени“, каже он.
По ономе што је сазнао од стрица, његов прадеда је из Русије избегао током Бољшевичке револуције, и то прво у Грчку. Одатле је, послом, завршио на изградњи пруге Косово Поље — Београд. У Митровици је остао јер се заљубио, а касније се и оженио сестром свог пријатеља, ког је упознао током изградње пруге. Радио је у Трепчи.
„Мој деда и стриц су врло држали до традиције и говорили су течно руски. Мој отац је био најмлађи, знао је руски, али слабије. Деда је после 50 година возом поново отишао у Русију, јер је желео да сазна шта се десило са његово петоро браће и две сестре. Браћа су му помрла, а за сестре мислим да није ништа пронашао, односно није сазнао шта се са њима десило. Вратио се назад у Митровицу“, прича Сергеј.
Иако је рођен и одрастао као Србин из Косовске Митровице, каже да је осећај да је пореклом Рус у њему веома снажан.
„Врло сам свестан својих корена и поносан на њих, јер то није мала ствар. Немам руско држављанство јер нисам сигуран да ли имам право на њега. Како у Митровици постоји још четири или пет породица које су пореклом из Русије, са њима одржавам контакте“, прича Сергеј.
Додаје да, као и његов деда, држи до традиције и труди се да је настави.
С обзиром на то да је власник мале радио-станице, која се бави уметношћу и културом, и на тај начин покушава да својим суграђанима приближи Русију, када се за то укаже разлог и прилика.
„Волео бих да сазнам да ли имамо породицу и рођаке у Русији. Волео бих, јер то су моји корени, а то није мала ствар. Ја сам потомак Русије, и тако се и осећам“, поносно прича Сергеј.
Сергеј каже да би сасвим сигурно његови суграђани били срећни када би, као што то имају Французи и Американци, и Руси имали неки свој кутак у Митровици, јер, како тврди, 90 одсто њих нагиње ка Русији.
„Косово и Метохија и Митровица не функционишу тако да овде постоје организације које би помогле неке активности како бисмо промовисали своје вредности. За то је потребна и помоћ Руске канцеларије на Космету и Амбасаде Русије у Београду, које би то покренуле, а ми бисмо били, да кажем, њихова ’десна рука‘, да на прави начин промовишемо Руску Федерацију овде на Космету“, наводи он.
Како каже, не очекује да то буде нешто велико:
„Само мали кутак где би се руска култура и традиција промовисале у правом смислу те речи“.
