— Ја нисам неко ко са много оптимизма говори о ономе што је пред нама, ни о ономе кроз шта смо прошли, али сматрам да је 2015. година била година темеља, година суштинских, првих, најтежих реформи, које морају да се спроведу. Може и после тога да се погреши, али ако се то не постави како треба, и ако тај први део не урадите ваљано и како доликује, после тога не можете ништа да исправите. Дакле, мислим да смо неколико битних ствари урадили. Прво, успели смо да, пре свега на пољу економије, спустимо фискални дефицит на ниво Мастрихта, испод три посто, да уредимо, дакле, јавне финансије. Друго, успели смо да земљу извучемо из дубоке рецесије, нарочито после катастрофалних поплава које су нас погодиле. Имаћемо од 0,8 до 0,9 економски раст ове године. Следеће године ММФ каже 1,75, али не заборавите да су они рекли да ће ове године бити минус 0,5, па ће бити готово плус 1, дакле, ми очекујемо свакако преко 2, а следеће 2017. — преко 3 одсто. Србија улази у године динамичног раста, и нама је потребно преко 3 одсто да бисмо могли да стижемо земље у Европи по богатству, по БДП-у, и мислим да смо на добром путу. Успели смо, први пут после много времена, да спустимо стопу незапослености, а она је геометријском прогресијом земље расла.
„Телеком“ нисмо продали, шта је са инвестицијама?
— Успели смо, чини ми се, да после дуго времена, обезбедимо сталан прилив инвестиција које не зависе од тога да ли ћете да продате неко велико јавно предузеће. Имамо милијарду и шесто милиона инвестиција, а у то није ушао ни „Телеком“, ни „Аеродром“, нити било шта друго! То није мало у оваквим условима. Дакле, то је нешто што је Србија успела, успела је да сачува политичку стабилност, пуну политичку стабилност, и у земљи и у региону, упркос тешкој ситуацији у свету, успела је да сачува добре и пријатељске односе са свим својим традиционалним пријатељима, и то је такође нешто што је успешно.
Хоће ли онда следећа година бити лакша?
— Оно што ме брине у наредном периоду, то је пре свега решавање проблема 17 стратешких предузећа у нашој земљи. Под два, то је питање реформе јавне администрације и јавне управе, али то, кад кажем брине, знам да нам је тежак посао, али ћемо да решимо. Оно што се надам да ћемо успети да имамо, а представља свакако моју највећу бригу у наредном периоду, јесте питање стабилности у целом региону, то је condictio sine qua non, то је услов без кога не можемо да идемо напред. И зато толико енергије, толико труда и толико времена улажемо и полажемо у то да бисмо тај мир и ту стабилност успели да сачувамо.
Можете ли Ви на неки начин да допринесете тој стабилности. Знамо да сте имали разговоре са председником Додиком, знамо да сте разговарали о референдуму који је у последње време камен спотицања кад год се говори о Балкану. Шта сте се договорили, јесте ли му саветовали да одустане од референдума?
— Постоји једна ствар, поштована Љубинка, која се променила и у Србији и у Српској у претходним годинама. Наиме, ви се сећате — некада је Милошевић уводио санкције Републици Српској, говорећи да су то санкције против Караџића и Младића и неких неодговорних људи, итд. Да не улазимо у то ко је био у праву од њих. Ја мислим, а верујем да то мисли и председник Додик, да то никада више не сме да се догоди. Увек мора да се разговара. Ја сам господину Додику рекао у четири ока шта мислим. Једанпут сам у животу јавно рекао да га молим да још једном размисли о томе. Никада више нећу рећи ни реч по том питању. Дакле, све могу да говорим само у четири ока, као и он мени. Али шта се ту променило?! Променило се то да ми никад више нећемо јавно изаћи против РС, нити ће РС да излази јавно против Србије. А шта мислимо, мислим да је увек поштено, фер и добро да једно другом кажемо у лице, некад смо сагласни, некада нисмо сагласни. Верујем да је то добар принцип, и да је то начин на који убудуће све Владе Србије и Српске, и сви председници, треба да раде, да се увек пронађе некакав минимални заједнички именитељ око којег можемо да се сагласимо. За нас је стабилност у БиХ веома важна. Ми поштујемо интегритет БиХ, таман онолико колико волимо РС. И желимо и стабилност у РС. Људи обично чују ту једну реч, и мисле „досадио си, Вучићу, са том причом о стабилности“, а они не схватају шта то значи. Кад се наруши стабилност више нема снова ни о економском просперитету, ни о политичком напретку, ни о чему. Тако да мислим да господин Додик добро разуме потребе Србије, као што се ми увек трудимо, и да чујемо, и да слушамо, и да разумемо и РС, наравно, разуме се и БиХ.
Отворили смо прва поглавља, између осталог и Поглавље 35. Како видите тај споразум о нормализацији односа са Косовом, да ли је његова суштина оно што је рекао амерички амбасадор Мајкл Кирби?
— Јутрос сам тражио речи којима бих могао да одговорим, а да не нанесем штету Србији и српским државним и националним интересима. Једино што могу да кажем на то је да ми наравно поштујемо САД, поштујемо њихову снагу, поштујемо њихову величину, поштујемо амбасадора САД у Београду ког сматрам коректним човеком, пријатељем Србије али ми имамо другачију политику. Имамо политику Републике Србије која се по том питању разликује од политике САД. Није први пут, имали смо тај случај и у Унеску, имали смо тај случај и по неким другим питањима, по питању резолуције пред Саветом безбедности Уједињених нација. Ми имамо своју политику која се не мења од данас до сутра, сматрамо је одговорном, сматрамо је озбиљном и тако ћемо се понашати у будућности.
А да ли то наговештава нове притиске на Србију?
— Одговорићу са оним кроз шта сам прошао, јер ја никада не говорим о притисцима, ако имате људе од интегритета и достојанства онда није лако да се врше притисци. Кад смо ишли у Брисел по разним питањима никада није било лако за нас, и ко год би вам рекао да је то лако, да је то једноставно, или да тамо идете зато што сте чули „леп је Гран Плас“, или нешто друго — није, то је за нас увек не лако, али смо се понашали озбиљно, одговорно и чини ми да смо увек, у складу са снагом и могућностима Србије, успели да заштитимо и наше политичке, и наше економске, и наше свеобухватне националне интересе. Али да ће бити једноставно и да ће бити лако у будућности — не бих рекао.
Да се вратимо ми на, можда за вас нешто лакша, економска питања.
— Па ово су тешка питања зато што не можете нешто да решите што вам постоји стотину или више стотина година за дан. Не можете да решите ни јуначким покличима, нити можете да решите на начин који би се највише можда допао нашем народу у двадесет четири сата, а резултат не би био никакав. Зато гледате да заштите своје интересе како знате и умете, а да сачувате кожу народа, а да обезбедите економски просперитет и све друго, тако да, зато и јесу најтежа питања, и ја то и не кријем.
Први и трећи део интервјуа са премијером Србије Александром Вучићем можете погледати ПРВИ ДЕО И ТРЕЋИ ДЕО.
