Затражио је и да се школа, која је добила име првог српског светитеља и просветитеља — ОШ „Растко Немањић Сава“ назове по председнику, шеику Калифи бин Заједу ел Нахјану.
Званичних реакција на захтев да институције носе имена званичника или историјских личности Емирата нема, осим руководства Општине, које нема ништа против.
Донација или поклон
Да је реч о донацији, можда овај захтев не би био толико чудан. Онај ко донира, има право да поставља услове, па и овај, с тим што се о томе говори пре примопредаје. Али онај ко поклања, не поставља услове.
У више наврата, као и када се говори о „Београду на води“, помињу се поклони арапског света. Хоће ли Херцеговачка или Трг Светог Николе променити име када кула буде готова?
Србија можда јесте економски слабија него икада, али да ли је толико слаба да мора да се одрекне националног идентитета?
Пре свега, наметнути су нам нови појмови, а ми се нисмо бранили. И сад нам је дража било која туђица од српске речи, а „донацију“ обожавамо.
Редитељ и писац ђакон Ненад Илић подсећа да наша власт слави добијање кредита као неку велику ствар, као поклон, заборављајући на камате које ће плаћати генерације после нас, па како онда да протумачимо донацију. Треба да имамо свест о себи, о држави и њеној будућности, а ми је тренутно немамо, каже Илић.
„Нема никакве визије будућности, ни шта ће бити сутра, само хватање кисеоника у овом тренутку. Ова терминологија нам је наметнута, специјални рат траје, довођење у безнађе целог народа и одсуство вере у себе на било који начин, вере у свој народ и своје способности, доводи нас у ситуацију да се понашамо овако. Шта год ми даш — одлично је“, каже Илић.
Хуманост или човекољубље
Када на Википедији укуцате „хуманост“, она вас преусмери на човекољубље. Али, као и донација и поклон, та два појма нису иста. Они који се баве хуманитарним радом, то раде за плату, у Србији углавном велику.
Илић подсећа на мит који је владао током рушења Милошевића — ако га склонимо, у земљу ће ући милијарде, што се, наравно, није десило. Ни о каквом поклону и хуманости не могу да говорим док нам се не надокнади штета настала у бомбардовању, каже Илић.
„Све што смо добили после бомбардовања неупоредиво је мање од те штете. Из истих извора одакле су дошле бомбе долази ситнурија која треба да смири један део елите, да је учини послушном. Ова прича је врло једноставна“, каже Илић.
Подсетимо се, бомбардовање Југославије или Ирака такође је имало предзнак — хуманитарни.
Овај кутак света више не познаје човекољубље, помоћ за коју ништа не тражимо, вољу да се помогне ближњем, сваком човеку. Реч која укључује бога задржала се још само у цркви, али и тамо многи много више воле — донацију.
Толеранција или љубав
Ђакон Илић скреће пажњу на још једну замену теза, форсирање толеранције у односу на љубав. Она савршено описује стање наше свести о себи, другима и свету.
„Толеранција је нешто сасвим супротно љубави, толерантност можемо да имамо и према нечему сумњивом и лажном. Толеранција је сумњив појам који наговештава неку незаинтересованост. Значи да може и ово и оно, шта ме брига за истину“, каже ђакон Ненад Илић.
Да се подсетимо још неких поклона. Руси ће нам за осликавање Храма Светог Саве дати 30 милиона евра, али нису тражили да се посвети Светом Александру Невском.
Земља која је Србији можда и највише помогла је Јапан, који уз своје донације није имао ниједан захтев. Заправо јесте, представници Амбасаде и даље редовно обилазе гаражу београдског јавног превоза да виде да ли су поклони одржавани и чисти. Тако се, кажу, показује поштовање према сваком ко у аутобус уђе, сваког јутра му се поново уручи мали поклон, вожња у чистом.
Да не буде забуне, ово није прича о улагању Емирата. Тој далекој богатој земљи хвала што је омогућила грађанима Новог Пазара да се лече и образују у најбољим условима. Уосталом, вртић „Абу Даби“ баш звучи симпатично. Није прича ни о томе да су се Емирати као држава формирали 1972, а Немањићи владали Рашком у 12. веку. Ово је прича о нашој будућности.
