Истрага је ове јесени поново покренута и она би требало да разјасни да ли су сви чланови царске породице убијени или је, ипак, неко од њих преживео.
Према званичној верзији, цара Николаја II, његову супругу Александру, њихове четири ћерке Анастасију, Марију, Олгу и Татјану и њиховог сина царевића Алексеја, као и четири члана краљевске послуге, бољшевици су стрељали у подруму куће у Јекатеринбургу 1918. године.
Међутим, постоји и верзија да је историја тог догађаја, по Стаљиновој наредби, фалсификована — да ћерке и супруга Николаја II Александра Федоровна нису биле стрељане, да су пребачене негде у иностранство и да су доживеле старост, а да је тело императора растворено у киселини и „просуто“ у реку.
Сада су потребна нова испитивања не би ли се потврдила и њихова аутентичност.
Члан Руске академије наука Вениамин Алексејев, који је од 1993. до 1998. године био члан Комисије владе Русије у тој истрази, тврди да су заједно са угљенисаним костима царевића и надвојвоткиње биле пронађене кованице из 1930. године.
„Како оне могу бити у гробовима који датирају од 1918. године? До сада, одговора на то питање нема“, констатује академик.
Алексејев истиче да постоје и друге чињенице и докази који су у супротности са званичном верзијом.
Судбина императорке и великих кнегиња
О судбини женског дела породице већ деценијама полемишу историчари. Мишљења су подељена. Има оних који се слажу са званичном верзијом да су сви чланови царске породице исте ноћи стрељани, али и оних који верују да су императорка и велике кнегиње преживеле.
У Немачкој се 1920. године појавила млада жена која је користила име Ана Андерсон, а која је тврдила да је најмлађа ћерка цара Николаја II — велика кнегиња Анастасија.Француски историчар Марк Феро је тврдио да је у лето 1918. године женски део породице био предат Немцима. После предаје, велика кнегиња Олга се налазила под заштитом Ватикана и касније је умрла у Италији. Велика кнегиња Марија се удала „за једног бившег украјинског кнеза“. Императорки Александри Федоровној је био дат азил у Пољској — она је заједно са својом ћерком Татјаном живела у Љвовском женском манастиру.
Та девојка била је спашена након покушаја самоубиства и првобитно је одбијала да открије свој идентитет. Тек је 1922. године рекла да је она принцеза Анастасија Николајевна.
Говорила је чак и руски. Многи рођаци царске породице говорили су тада да је она преварант.
Од 1968. живела је у САД и свима је говорила да је она руска велика кнегиња. Умрла је 12. фебруара 1984. године. Њено тело је кремирано и сахрањено у Немачкој. Тада је направљена ДНК анализа којом је доказано да Ана Андерсон и Анастасија Николајевна нису иста особа и да је Ана заправо била Пољакиња Франциска Шанковска. Међутим, и данас има оних који мисле, па и који тврде да је Ана била права Анастасија.
Лажне принцезе и царевић
Ана Андерсон није била једина која се представљала као велика кнегиња Анастасија. Лажних Анастасија било је у свету најмање 34.
Још више је било лажних царевића — чак 81. У историји су познате такође и 53 самозване Марије, 33 Татјане и 28 Олги.
Осим тога, две странкиње су се представљале као ћерке руског императора, које никада није имао — као Александра и Ирина. Последња је наводно била рођена после Октобарске револуције, у тобољском изгнанству, и уз сагласност совјетских власти пребачена је у иностранство.
Укупно је избројано најмање 230 превараната, који су се лажно представљали као чланови породице Романових.
„Преживели“ цар и царевић
Један од „чудесно преживелих царевића Алексеја“ — пољски шпијун Михаил Голењевски тврдио је да чак никаквог стрељања није ни било. У његовом казивању чак ни командант „куће од посебног значаја“ Јаков Јуровски није био убица Романових, већ спаситељ — захваљујући њему царска породица је успела да напусти Јекатеринбург и пређе у Пољску. У почетку су се Романови, наводно, населили у Варшави, а затим су прешли у Познањ.
Исти извор је тврдио да је Александра Федоровна умрла 1925. године, после чега се породица раселила по свету: Анастасија се преселила у САД, Олга и Татјана у Немачку, а Алексеј и Марија су остали у Пољској са оцем.
Према речима „царевића“, цар је обријао браду и бркове и самим тим је променио свој изглед. Али, није седео скрштених руку — предводио је тајну „руску императорску антибољшевичку организацију“, у којој је, подразумева се, био и његов син, коме су родитељи променили име у Михаил Голењевски.
Наводно, жеља царевића да се освети комунистима одвела је већ одраслог царевића у војну обавештајну службу социјалистичке Пољске.
Циљеви пољског шпијуна Голењевског, као и осталих лажних кнегиња и царевића, били су очигледни — свако од њих је желео да се дочепа богатства Романових.
И Голењевски и Ана Андерсон су годинама покушавали да добију приступ рачунима царске породице у западним банкама. Андерсонова је чак покренула и судски процес у којем је тражила да буде призната као наследница Романових. Парница је са повременим паузама трајала скоро 40 година. Андерсонова је изгубила битку.
Руска православна црква
Руска православна црква (РПЦ) се залаже за то да се испитају све верзије кобне јекатеринбуршке ноћи и онога што је уследило, да се открије све оно што је истрага годинама заташкавала и о чему су историчари ћутали.
Руски истражитељи, на захтев РПЦ, крајем септембра су ексхумирали остатке последњег руског цара и његове супруге у нади да ће нова истрага разјаснити њихово убиство. Узорци су узети са тела цара Николаја II и његове супруге Александре, и са крваве униформе Александра II, Николајевог деде, убијеног 1881. године.
У новом покушају да се посмртни остаци свих чланова породице положе на вечни починак у Санкт Петербургу, паралелно се обавља и ДНК анализа остатака царевог оца Александра III, како би се упоредила не само са остацима његовог сина, него и остацима тела за које се верује да су припадала Алексеју и Марији, а који се тренутно чувају у Руској државној архиви.
Ако тест буде позитиван, Алексеј и Марија биће пребачени у Цркву светог Петра и Павла у Санкт Петербургу у гробницу у којој већ почивају њихови отац, мајка и три сестре — Олга, Татјана и Анастасија.
Очекује се да ће отварање гробница коначно разрешити загонетку о судбини Романових, а можда ће и отворити нека нова питања.
