У књизи „Шок империја — САД, Кина, Немачка: ко ће владати светском економијом?“ упозорава на опасност америчке стратегије да изолује Кину и Русију.
Рат је наставак политике војним средствима и обрнуто?
— Када више не можете да решите економске проблеме, увек је изазов повести рат. Треба се сетити да је америчка економија почела да се развија након кризе 1929. године, од 1942. године. То је економија рата. Не кажем да САД желе рат, већ да имају пројекат, мондијалистички пројекат, који се зове глобализација. Сматрају да је њихов систем најбољи и да је нормално да га други прихвате. Ако га не усвојите нисте партнер већ противник, а са противницима се боримо на економском плану. То може да измакне контроли, па долази до непредвиђених ситуација. Тако је почео рат 1914. године. Играмо се ватром. У Украјини су се Американци играли ватром, у сарадњи са балтичким земљама и Пољском. Провоцирали смо Русе, а последице такве политике су познате.
Шта одређује политику Вашингтона на Блиском истоку?
— САД на Блиском истоку воде политику нафте, и то је оно што дестабилизује овај регион. Можемо да будемо задовољни што је дошло до пада цена нафте, али у једном тренутку тај пад постаје сувише значајан. То је кључ за разумевање онога што се дешава. Узрок тог пада је жеља САД да поново постану енергетски независне. То је одлучено 2009, 2010. и 2011. и за то су директно одговорни били Стејт департмент и Хилари Клинтон. Стратегија је да се смањи увоз саудијске нафте како не би више били зависни од Блиског истока, како би се постепено повукли из овог региона и истовремено ослабили Русе. Последњи елемент — јер то је написано црно на бело — јесте жеља САД да у 21. веку постану доминантна сила у домену енергетике, први произвођач и први извозник.
Тајна је у добијању нафте из уљних шкриљаца?
— Овај метод постоји одувек, али је рентабилан тек када барел нафте пређе 40, 50 долара. САД су га ставиле у промет јер имају велике резерве, што је довело до пада цена нафте на светском нивоу и смањења потражње саудијске нафте. То је засметало Русима, чија привреда зависи од продаје нафте и гаса, а између цене нафте и гаса постоји директна веза. Американци су понудили Европљанима да им извозе нафту из уљних шкриљаца и рекли да ће тако да буду мање зависни од руског гаса, пре свега због цена. То је економска битка, иза које стоје политичка борба и стратешки интереси. Американци су одувек сматрали да Русија не би требало да постане велика сила, то је кључно. Код њих увек постоји морална димензија, жеља да казне. Руси су за њих криви што су током 70 година били у комунизму, потребно је казнити их. Ви Срби знате нешто о томе, јер је то иста политика која је примењена на Србију током ′90-их, политика кажњавања.
Доминацију САД данас доводи у питање Кина?
— Кина има све атрибуте империје — економске, војне, културне, дипломатске. Европа не постоји наспрам САД у културном, технолошком, дипломатском и одбрамбеном домену. Америка користи Европу као противтежу кинеском тржишту захваљујући споразумима о слободној трговини. Ови споразуми јој служе да организује свет око себе. САД мисле да су у центру света и да имају две руке — једна је на истоку, у Европи, са Трансатлантским споразумом, друга на западу, са Транспацифичким споразумом и Јапаном као главним савезником. Кина такође жели да постане империја центра, покушава да развије савезе у југоисточној Азији и сања о евроазијском савезу на западу, који би јој омогућио везе са Русијом и Европом. У питању је сукоб двеју империја, од којих свака жели да буде у центру света.
Немачка је и даље ослонац америчке политике у Европи?
— Немачка је економска империја, али нема војну димензију, као ни политичку и културну. За Немце су Американци атомски кишобран, једини који могу да их одбране ако се једног дана нешто деси са Русијом. Али проблем европске одбране нису Руси, већ како се одбранити од исламиста и спречити дестабилизацију читавог медитеранског басена. САД имају хегемонију у Европи на нивоу одбране са НАТО-ом, на нивоу дипломатије и културе, кроз доминацију енглеског језика и интернета. Доминирају и на нивоу технологије, нумеричке економије, где су у предности америчке мултинационалне компаније познате као ГАФА — Гугл, Амазон, Фејсбук и Епл, уз које треба додати и Мајкрософт. Једини који им се супротстављају у овом домену су Кинези.
