Не треба слепо веровати ни свим прогнозама. Аналитичари су током претходне године неколико пута погрешили. Почетком 2015. се очекивало да цена неће пасти испод 50 долара за барел, током лета се сматрало да је цена дотакла дно, да би тек крајем године цена достигла праву критичну тачку.
Скептици сматрају да се не назире крај паду цене „црног злата“ док, с друге стране, оптимисти рачунају да ће цена ускоро поново порасти, можда и на 100 долара. Као што је познато, цена зависи од потражње и понуде. Тренутно потражња не расте, темпо развоја светске привреде опада, док је понуда и даље велика.
Почетком 2015. понуда нафте је двоструко премашила потражњу, док је тренутно премашује троструко. Осим тога, у игру је ушла Саудијска Арабија, која је желела да угуши „револуцију нафте из шкриљаца“ у Америци, па је „дампинговала“, односно на вештачки начин смањивала цене. Ријад је повећао производњу и почео да нуди нафту широм света како би освојио што више нових тржишта. Москва није седела скрштених руку, па је такође повећала производњу. У одређеним месецима, Русија је чак предњачила у производњи и испорукама нафте, али, док понуда и даље премашује потражњу, цена нафте ће и даље падати.
Аналитичар инвестиционе компаније „Океј брокер“ Роман Ткачук сматра да на то утичу Сједињене Америчке Државе, које су повећањем дневне производње црног злата на девет милиона барела нарушиле вишегодишњи баланс на тржишту.
„И поред тога што Русија и Саудијска Арабија имају велику производњу нафте, у тај процес су се укључиле и САД, које сада производе исто колико и Саудијци. Тренутно се води озбиљна борба за тржишта“, истиче он.
Овај стручњак сматра да је тешко предвидети кад ће се завршити то „такмичење“.
Русија је, према његовим речима, у односу на осамдесете године прошлог века, максимално повећала производњу, а у новембру 2015. године производила је скоро 11 милиона барела дневно.
Према његовим речима, на светском тржишту нафте има неколико великих играча, али њихов удео не премашује десет одсто, па зато они не могу озбиљно да утичу на цену енергената.
„Уколико би један од њих одлучио да смањи производњу нафте зарад очувања тржишних цена, могао би да изгуби своју позицију на тржишту“, истиче он.
Ткачук закључује и да Иран додатно компликује ствари на тржишту нафте, јер би могао озбиљно да повећа испоруке тог енергента у Европу, иако засад дневно производи 1,5 милиона барела више него што је потребно потрошачима.
Према речима стручњака инвестиционе компаније „Алпари“ Ане Бодрове, наредних месеци цена „црног злата“ ће се кретати од 32 до 34 долара за барел, али би након тога могло доћи до опоравка цена, па би просечна цена нафте за 2016. годину могла износити 41 долар.
Аналитичари сматрају да ће се, уколико цена нафте буде пала испод 20 долара, свет суочити са падом инвестиција у производњу енергената.
За три године би ситуација могла да се стабилизује, па би нафта могла коштати од 50 до 70 долара. Притом, ситни играчи, који се баве производњом нафте из шкриљаца, највероватније би банкротирали. Међутим, веома је тешко прогнозирати шта очекује нафтно тржиште за пет година.
