Погубљење шиитског лидера у Саудијској Арабији Нимра ел Нимра довело је ионако крхке саудијско-иранске односе на ивицу рата. И не само њихове.
Пошто су незадовољни грађани Техерана спалили саудијску амбасаду, пустињска краљевина и њен мали сусед Бахреин прекинули су дипломатске односе са Исламском републиком, Судан је протерао иранског амбасадора, а Уједињени Арапски Емирати свог амбасадора у Ирану позвали на консултације.
Арапски званичници и аналитичари који се баве Блиским истоком тврде да ће даља ескалација сукоба ставити Америку у још тежу дипломатску ситуацију у региону, каже новинар „Вол стрит џорнала“ Џеј Соломон.
„САД су најважнији саудијски снабдевач оружја и војни савезник и може се очекивати да подрже саудијску монархију уколико конфликт даље ескалира. Истовремено, господин Обама је склопио нуклеарни споразум са Ираном, а потенцијално јачање односа је његова најважнија спољнополитичка иницијатива“, каже Соломон.
Према речима Слободана Јанковића из београдског Института за међународну политику и привреду, САД и Саудијска Арабија ишле су под руку у односима са Ираном од 1979, када је у Техерану збачен шахов режим и успостављена Исламска република. Међутим, последњих година аналитичари уочавају расцеп у америчком естаблишменту у томе како се треба односити и понашати према Ирану и према земљама Блиског истока.
„Више пута, када је влада САД износила тврдње о развоју нуклеарног оружја, о подршци терористима, а углавном су те оптужбе биле усмерене на Иран, дешавало се да из Пентагона или из тајних служби јављају како нема никаквих индиција да постоје реалне претње“, каже Јанковић.
Он додаје да је иранско-саудијско ривалство на простору Блиског истока традиционално и да последњих година ирански утицај на околне земље јача, чиме постаје све већа претња саудијском утицају у региону.
„Иран је ојачао свој утицај у Јемену, где је у току грађански рат; у Ираку је Иран ојачао зато што су тамо на првим слободним изборима победиле шиитске партије, иранска војска је тамо присутна у борби против ДАЕШ-а и, коначно, санкције Ирану су укинуте, јер је установљено да Иран не развија нуклеарни програм у војне сврхе. Чим се то десило, Иран је почео да преговара о склапању нафтних и гасних споразума са западним компанијама“, каже Јанковић.
С друге стране, каже Јанковић, Саудијска Арабија је заједно са другим мањим државама Персијског залива (Бахреином, Катаром, Уједињеним Арапским Емиратима) финансирала и финансира сунитске терористичке организације и сунитске политичке партије.
Ден де Лус, аналитичар америчког спољнополитичког часописа „Форин полиси“, напомиње да прекид односа између Ирана и Саудијске Арабије долази у деликатном моменту, када међународна заједница улаже велике напоре да организује дијалог између сиријског председника Башара ел Асада и представника (умерене) сиријске опозиције.
„Посредник УН за сиријску кризу Стафан де Мистура требало је да отпутује у Ријад како би отворио пут за женевске преговоре. Међутим, западне дипломате забринуте су да би прекид односа између Ирана и Саудијске Арабије могао да затрује атмосферу и упропасти преговоре пре него што уопште почну“, сматра Де Лус.
Председник Иранско-америчког савета из Вашингтона Хусханг Амирахмади каже да Иран лагано одустаје од мешања у послове блискоисточних земаља и да се повлачи и из сиријског сукоба. Са друге стране, према његовим речима, Саудијска Арабија настоји да попуни вакуум настао иранским повлачењем.
„Иран се полако повлачи из Сирије и утицај Техерана тамо слаби, али Саудијци су ти који су у експанзионистичкој фази, посебно у последњих пет-шест година. Умешали су се у конфликт у Јемену, у Сирији, подршком терористима, и ко зна где још. Руку на срце, Иран се јесте својевремено мешао у арапска посла и у Либану и у самој Саудијској Арабији, али је став званичног Техерана сада промењен. Међутим, како је Иран полако почео да се повлачи, Саудијци су се активирали и користе ситуацију да прошире утицај ван својих граница. Мислим да Русија и Сједињене Државе сада имају прилику да им кажу да морају да прекину са том политиком, и да морају што пре да преузму ту велику одговорност“, каже Амирахмади.
Оно што је веома забрињавајуће, према Амирахмадијевим речима, јесте да сукоб између Ирана и Саудијске Арабије није сукоб између Иранаца и Саудијаца, већ сукоб између шиита и сунита.
„Муслимана на свету има више од милијарду и по — а већина њих су сунити, укључујући и припаднике ДАЕШ-а и других терористичких организација. Шиита међу терористима у Ираку и Сирији практично и нема. А оно што, историјски гледано, јесте веома важно је тај конфликт Саудијаца и Иранаца — мислим да су они практично у рату. Постоји озбиљна опасност да иранска нација експлодира у велики покрет против Арапа, и мислим да би цео свет морао под хитно да се активира и крене у посредовање“, сматра Амирахмади.
Убиство Нимра ел Нимра изазвало је оштру реакцију иранских грађана који су запалили саудијску амбасаду, а ирански верски вођа ајатолах Али Хамнеј проклео је саудијску краљевску породицу и саудијске политичке вође. Нимра је назвао мучеником, а његово убиство политичком грешком.
