Празнична атмосфера осећа се и у домовима верника, на трговима, у продавницама, на Божићним базарима и фестивалима…
Иако немају ни бадњак, па Срби овде муку муче да набаве храстову гранчицу, Руси су сачували традицију и пуно обичаја. Насупрот увреженом мишљењу, јелка у Русији није новогодишњи већ Божићни симбол. Због њене вечне зелене боје она представља плодност и вечни хришћански живот. Разнобојне кугле које украшавају јелку симбол су рајских јабука, односно, искушења. Звезда која се ставља на врх јелке представља Витлејемску звезду, која је синула на небу у моменту Христовог рођења… Осим јелке, за Божић готово свака кућа у Русији има и божићни венчић (симбол светлости која ће доћи у свет са рођењем Исуса Христа), звончиће (неопходне за истеривање злог духа), свеће (уз њихову помоћ се изгоне силе таме и хладноће) и божићне честитке.
Бадњи дан и Бадње вече
Празнику претходи четрдесетодневни пост, који се завршава када се у Бадњој ноћи појави прва звезда, која симболизује Витлејемску звезду, која најављује Христово рођење.
У руској традицији, Бадњи дан је дан када се ништа не једе и не пије све до вечери и не седа се за сто све док се на небу не појави прва звезда.
После тога се поставља сто на коме је само „сочиво“ или „кутја“ — јело направљено од куване пшенице, јечма, ражи, хељде или сочива, помешано са соком од бадема и са медом.
Занимљиво је да се за тај обед у руском језику сачувала стара словенска реч „вечера“ иако се она већ дуго не користи. После „вечере“ остаци се не склањају са стола, нити се чисти кућа до сутрашњег дана.
Иначе, Бадњи дан се у руском језику назива „сочељник“, а добио је име управо по том ритуалном јелу.
Међутим, савремени Руси у градовима махом су заборавили тај обичај, па се на њиховој трпези током целог дана могу наћи најразноврснија посна јела.
Бадње вече по повратку из цркве проводи се у најужем породичном кругу, а на Божић се са најлепшим жељама иде у госте.
Свечаности у црквама широм земље
У Русији, у дане празника, сви храмови су свечано украшени — у њима или испред њих ките се јелке, а у самој цркви се обично постављају „јасле“ са скулптурама Јосифа, Марије и Христа којима се верници поклањају. У неким храмовима се оне замењују иконом рођења Христа.
То су остаци некадашњег обичаја да се деци кроз луткарско позориште покаже историја рођења Христа. Кроз прозор малене дрвене кућице могле су се видети лутке које представљају све најважније сцене те чувене ноћи — и новорођеног Христа, и његове родитеље, и анђеле и пастире…
На улице се, такође, прелива празнична атмосфера. У свим руским градовима одржавају се божићни фестивали са позоришним представама, вечерима поезије и концерти духовне музике… Телевизија преноси главну службу из Храма Христа Спаситеља којој обично присуствују председник државе, премијер, министри…
Патријарх московски и све Русије ту служи свечану литургију, а ноћна празнична богослужења одржавају се и у неколико хиљада храмова Руске православне цркве у целом свету. Празник се честита речима: „С рожедством!“
Народни обичаји
Обичај је да се до Божића сви послови обаве: да се кућа генерално очисти, да се јелка исече и окити, и да се зготове различита јела, којих би на трпези требало да буде 12, као што у хришћанству има 12 апостола и 12 светих дана и светих вечери, од рођења Исуса Христа до Богојављења (тај период се у Русији назива „свајтки“)…
Седмог јануара на столу мора бити много месних јела, а обавезно је или печено прасе или гуска пуњена јабукама. Неке домаћице припремају и божићни хлеб, односно божићни „агњец“ — пеку колач од бисквитног теста, у облику јагњета, и преливају га белим шећером. „Агњец“, божићно јагње, симболише жртву коју је Исус Христ поднео… За богату божићну трпезу седају сви укућани и једу са захвалношћу Христу.
Они који држе до традиције и старих обичаја, испод стола стављају сноп сена или сламе, који представљају Христове јасле, али и предмет од гвожђа, на који сви који седе за столом стављају ноге. Тако људи чувају своје здравље током целе године, јер гвожђе симболизује снагу и издржљивост.
Празнични сто је прекривен белим столњаком, а на прозоре се стављају упаљене свеће — симбол јединства са другим људима и знак да су врата дома отворена за госте. Осим тога, према веровању, пламен свећа штити и од злих духова.
У неким крајевима Русије постоји оно што се у Србији зове „положајник“ — први гост који прелази праг куће и у руци носи јелову гранчицу. Обавезно је да то буде мушкарац, а ако он још има тамнију косу домаћине очекује благородна и срећна година. Он се дочекује са сољу и хлебом и дарује се поклоном.
У мањим градовима сачувани су обичаји „коледе“ — момци и девојке иду од куће до куће певајући коледарске песме. По народном веровању, те ноћи се дешавају чуда: небо се отвара, све воде — реке, језера, извори — имају способност да лече, а жеље се испуњавају. Размењују се и поклони, а деца облаче костиме и прерушавају се…
Наравно, у огромној Русији, највећој православној земљи на свету, обичаји се разликују од села до села, а у градовима су многи обичаји већ одавно заборављени.
Многи савремени Руси прихватили су и неке обичаје са Запада, па уместо „конфета“ (бомбона), корисних предмета за кућу и других ситница, једни другима дарују скупоцене поклоне.
Са друге стране, супербогати Руси најчешће Божић дочекују и славе ван земље, у својим вилама на егзотичним дестинацијама или на монденским скијалиштима широм света, правећи забаве за своје пријатеље.
Народна веровања
Према старом руском народном веровању, ако Божић пада на недељу или понедељак биће родна година.
Постоји веровање и да ако на тај празник буде мећава — пчеле ће се ројити, а ако буде отопљења — добро ће родити хељда.
Небо обасуто звездама на Божић знак је да ће добро родити шумско и јагодичасто воће.
Забрањено је да се на Божић лови, ушива, шије и да се обављају већи радови, јер се верује да то доноси несрећу.
„Свјатки“ — 12 највеселијих дана у години
Са Божићем долази и 12 највеселијих дана у години — „свјатки“. Они трају све до Богојављања, 19. јануара. Тада се иде у госте и тачно се зна када се код кога иде — постоји дан за посету ташти, мајци, свекрви, тетки… Сви послови морају бити обављени до половине дана, а остало време се проводи у слављу.
Верује се да свети дани привлаче срећу, па многи у то време гатају и баве се разним магијским ритуалима: девојке, на пример, гледају у изливени восак који им наводно открива за кога ће се удати…
Међутим, Руска православна црква такву традицију и такво схватање тог празника не подржава.
Божић и „свајтки“ су празници који би хришћани требало да проведу у молитви и добрим делима, кажу у Цркви.
Око 70 одсто Руса слави Божић
Према статистикама, данас око 70 одсто грађана Русије прославља Божић — православни празник који је у тој земљи од 1918. године био забрањен, због чега су и многи обичаји заборављени. У доба комунизма, кришом, иза дебелих завеса и тихо, да комшије не чују, Божић су обележавали само највећи верници и свештена лица.
Међутим, слика руског друштва од тог доба знатно се променила. Божић је заузео једно од најзначајнијих места међу свим државним и верским празницима.
