„То су биле шокантне речи светског лидера који предводи наводно демократску државу, чланицу НАТО–а“, пише лист.
Ипак, то не чуди ако се има у виду репутација Ердогана као аутократског лидера, склоног нарушавању људских права, владавине закона, слободе говора и других политичких слобода, констатује аутор чланка.
„Откако је дошао на власт пре десет година користио је своја министарска, а потом и председничка овлашћења за гушење медија, професионалних савета и других противника“, пише аутор.
Према мишљењу Њујорк тајмса, најгора страховања у вези са понашањем турског председника потврдила су се после победе његове партије на парламентарним изборима у новембру.
Како се наводи, још пре гласања Ердоган је обновио свој рат против Радничке партије Курдистана, а затим се окомио на Демократску партију народа која је добила могућност да у парламенту брани права националних мањина, пре свега Курда.
„Савезници Турске, САД и Европа, срамотно пасивно су посматрали суровост турске армије која бомбардује курдске објекте на југоистоку земље“, наводи аутор.
Бомбе су, пише лист, падале на десетине стамбених области, а у војној кампањи је од почетка 2015. године убијено више од 3.000 курдских устаника и неутврђени број цивила.
„Уместо да прекине рат и да почне са процесом интеграције Курда у турску политику, он се креће у супротном правцу, због чега све више људи иде у радикализам, сматрајући да је насиље једини начин да се добије више аутономије“, пише лист и додаје да, поред тога, Ердоган игнорише борбу против ДАЕШ–а.
„Господин Ердоган је крајње далеко од оног времена када га је било могуће сматрати поштовања вредним лидером демократије муслиманске већине и поузданим партнером у региону“, закључује лист.
