Саопштење Северне Кореје да су успешно детонирали хидрогенску бомбу изазвало је осуду и велику забринутост светске јавности, али и отворило бројна питања. Између осталог и то — да ли свет треба да се плаши нуклеарног потенцијала непредвидиве Северне Кореје?
Војно–политички аналитичар Мирослав Лазански у разговору за Радио Спутњик каже да је склон уверењу да је Северна Кореја заиста тестирала хидрогенску бомбу.
„Онај ко располаже технологијом за производњу атомског оружја у року од годину дана може да направи и хидрогенску бомбу. То је доказала и историја када је у питању америчка и руска хидрогенска бомба. Многи су својевремено били скептични да Северна Кореја уопште има атомску бомбу, а ја сам још 1994. рекао да је само питање времена када ће је направити и да је вероватно имају. Испоставило се да имају три“, напомиње Лазански.
На спекулације да је детонација бомбе изазвала мали потрес, Лазански додаје да Севернокорејци имају велико искуство у експериментима детонације бомби са смањеним пуњењем, с обзиром да немају полигон какав имају Американци у Невади или Руси у Сибиру да тестирају пуну снагу нуклеарног пуњења. Он подсећа да је једна њихова атомска експлозија 2006. године била снаге само од 0,5 до 1 килотона.
„Суштина је да Северна Кореја уз помоћ атомске бомбе заправо тргује са Западом да им се скину санкције и да се уклоне са листе такозваних ’земаља зла‘, како би добиле велику економску помоћ од Јужне Кореје, Америке, Јапана… Јужна Кореја је та која финансијски доста помаже Северну Кореју да не би дошло до конфликтних ситуација и како би економија Јужне Кореје, која је један од џинова пацифичког региона, могла несметано да се развија, јер ако нема мира на корејском полуострву, нико неће улагати у јужнокорејску привреду“, објашњава Лазански.
Према његовим речима, Запад није био потпуно искрен када је у питању Северна Кореја.
У договору са администрацијама Била Клинтона и Џорџа Буша Млађег, Севернокорејци су зауставили свој нуклеарни програм и угасили капацитет за производњу пуњења нуклеарних бомби у Јонгпјону, у замену да им скину санкције. Међутим, каже аналитичар, Вашингтон их је преварио, није им скинуо санкције, па су они опет обновили тај капацитет и кренули даље у освајање технологије производње нуклеарног оружја.
„Северна Кореја сигурно неће прва прибећи употреби атомског оружја, јер добро знају шта би им се десило. На југу постоје америчке војне базе, а САД би једва дочекале да им узврате. Овај последњи догађај је само тестирање живаца и вапај режима у Пјонгјангу да им се скину санкције. Северна Кореја стално инсистира на директним преговорима са Вашингтоном, јер и млади лидер Ким Џонг Ун жели да се кроз те разговоре створи једна врста легитимитета његове позиције. Потребно му је да његов народ види да је уважаван тиме што би САД и Северна Кореја почеле разговоре о деескалацији у смислу производње нуклеарног оружја“, каже Лазански.
Када је реч о другим земљама које поседују нуклеарни арсенал, Лазански каже да је онај у поседу Индије под контролом државних структура које су прилично поуздане. Према његовим речима Израел такође има атомско оружје, али је он демократска држава и зна се ко то контролише, док је Иран на путу да добије нуклеарно оружје.
„Највећа ноћна мора САД је пакистански атомски потенцијал, с обзиром да одређене исламистичке радикалне групе у подручју од Авганистана до Пакистана имају велики утицај на одређене обавештајне структуре пакистанске војске. Оно што Вашингтон највише брине је ко контролише пакистански нуклеарни арсенал“, истиче Лазански.
Наш саговорник каже да сваки ауторитарни режим, са часним изузецима, настоји да се што пре снабде нуклеарним оружјем, јер је онај ко га има сигуран да га нико неће напасти.
„Ако имате атомско оружје нема обојених револуција наметнутих споља. Земља која има нуклеарно оружје се никада не напада. Сетимо се да је Садам Хусеин нападнут јер су Американци били сигурни да он нема нуклеарно оружје“, закључује Лазански за Спутњик.
