Лепоте Републике Српске

Република Српска богата је пределима који одузимају дах, поготово оним који се могу видети са врхова многих брда и планина...

Јањ — река у општини Шипово, дуга 15 километара, улива се у реку Пливу. Позната је по Јањским отоцима и долини са многобројним малим слаповима и потоцима. Јањски отоци су познати и као популарно туристичко излетиште, које би према најавама власти Републике Српске требало да се нађе на листи заштићених природних лепота под патронатом Унеска.

Милића гај — шума у Козарској Дубици где је 27. јула 1941. године подигнут устанак против фашизма у Босни и Херцеговини.

Бањалука — Храм Христа Спаситеља у главном граду Републике Српске. Процењује се да у Бањалуци, граду на реци Врбас, данас живи око 250.000 становника. У Бањалуци су смештени Влада, Скупштина и Председништво Републике Српске.

Бочац — акумулационо језеро на реци Врбас. Река Врбас је дуга 250 километара. Извире испод планине Зец, протиче низом клисура и поред више насеља, а улива се у Саву у месту Србац.

Балкана — вештачко језеро недалеко од Мркоњић Града изграђено 70–их година XX века. Састоји се од великог и малог језера. У њега се уливају планински потоци Цјепало и Скакавац, а отока му је Црна ријека која се улива у Врбас код места Дабрац.

Маглић — планина између Републике Српске и Црне Горе. Истоимени врх је највиши врх у Републици Српској, са надморском висином од 2.386 метара. На Маглићу се налази Перућица, једна од последњих прашума Европе.

Пале — место у Републици Српској у којем живи готово 14.000 становника. Једно је од шест општина Града Источног Сарајева. У ратном периоду од 1992. до 1995. године то место је било главни град Републике Српске и у њему су заседале Скупштина и Влада Републике Српске.

Долина реке Сутјеске. Сутјеска извире испод врха Власуља на планини Волујак. Дуга је 36 километара, улива се у реку Дрину код села Космана. Сутјеска протиче кроз Национални парк „Сутејска“. У тој долини, у лето 1943. године, одвијао се део Пете непријатељске офанзиве, познатије под називом Битка на Сутјесци.

Вишеград — град од 6.000 становника на ушћу реке Рзав у Дрину, чуван по прелепом мосту, задужбини Мехмед-паше Соколовића. Светски познат постао је када је најзначајнији српски писац XX века Иво Андрић добио Нобелову награду за роман „На Дрини ћуприја“, у ком је описана 400 година дуга историја те Соколовићеве задужбине. У Вишеграду је недавно отворен и Андрићград, меморијално, научно и културно средиште Андрићевог института, са пратећом туристичком понудом, чији је идејни творац српски редитељ Емир Кустурица.

Добро Поље — место у општини Калиновик. У даљини се види планински масив Трескавица, чији се највиши врх Ђокин торањ (2.086 метара надморске висине) налази на планини Пашини.

Требиње — највећи град Републике Српске у Херцеговини. Процењује се да у њему живи око 40.000 становника. Кроз град протиче река Требишњица, а као и у Вишеграду, симболи града су мостови: Перовића мост, некада Арслангића мост, подигнут у XVI веку за време владавине Турака, и Камени мост (на слици). У Требињу је рођен и сахрањен велики српски песник Јован Дучић.

Виногради манастира Тврдош, недалеко од Требиња. Манастир је посвећен Успењу Пресвете Богородице, а према народном веровању прва богомоља је ту подигнута још у време римског цара Константина Великога и његове мајке Јелене. Крајем XIII или почетком XIV века обновио га је српски краљ Милутин (1282–1321). У њему се замонашио Свети Василије Острошки (1610–1671), а касније је у њему и столовао као епископ захумски.