Симптоматична је у том смислу и изјава холандског премијера Марка Рутеа да уклањање трговинских ограничења за Украјину „нема ништа заједничко са ступањем те земље у Европску унију“.
У интервју немачком листу Ханделсблат, Јункер је изјавио да се нада да Холанђани споразуму неће на референдуму рећи „не“, јер би то отворило врата великој кризи на целом континенту. Њихово „не“, даље је навео Јункер, „било би лака победа Русије“.
Поменута холандска анкета, коју је спровела медијска кућа „Вандаг“, („Een Vandaag“) обухватила је 27.000 људи и показала је да 53 одсто њих нема намеру да уопште изађе на референдум. А да би се резултати референдума сматрали правно важећим — излазност мора да буде већа од 30 одсто. Да све буде још горе, преко 50 одсто оних који ће изаћи да гласају — гласаће против споразума са Украјином. А још четвртина је спремна да гласа „пре ’против‘ него ’за‘“.
Питали смо експерта Међународног института хуманитарно-политичких студија Владимир Брутера да ли, по његовом мишљењу заиста постоји опасност од избијања велике кризе у Европи.
„Мислим да Јункер помало драматизује ситуацију јер, по мом мишљењу, криза већ ионако влада Европском унијом. Референдум у Холандији не би ни појачао ни ослабио дату кризу. Тренутно, ултрдесничари воде у изборним рејтинзима и налазе се испред владајуће коалиције, односно популарнији су за чак два и по пута. Стога, овде Украјина не игра важну улогу, сматра Брутер.
Зашто се овде онда уопште помиње Русија? Односно, какву би то корист могла да има Русија ако би Холанђани гласали против ратификације документа?
„Ако је Европљанима потребно некакво страшило, они га напросто измисле, створе. А зашто се у том смислу помиње Русија, нејасно је. Русија нема никакве везе са евроинтеграцијама Украјине. Што се тиче односа према украјинском проблему у Холандији, то се најпре тиче имиграната. Ако ЕУ и даље буде вршила притисак на неке своје чланове, као што се то сад дешава, криза ће се редовно јављати и у том смислу холандска криза није изузетак. Мислим да би Европљани требало поново да размотрите своју политику поводом значајних питања, у супротном ће криза носити стални карактер“, каже Брутер.
Што се тиче спроведене анкете, делује да међу Холанђанима не влада општи оптимизам. Који су главни фактори утицали да дође до такве ситуације и да ли се њихов став овим поводом може изменити?
„Мишљења сам да ће влада и ЕУ учинити све што је у њиховој моћи, како би резутат референдума био позитиван. Уопштено гледано, влада у Холандији је крајње непопуларна. То значи да ће највероватније ултрадесничари добити могућност да агитују још једном и тиме ојачати своју популарност, јер је тема спречавања даљих миграционих токова тема број један у Холандији.“
Премијер Холандије Марк Руте је у новембру 2015. године изјавио да резултати референдума, ма какви били, неће зауставити евроинтеграцију Украјине, али да влада мора узети у обзир резултате које буде показало ово изјашњавање грађана. Ипак, зашто би Холанђани заправо рекли „не“?
Ако народ буде гласао против, то неће бити зато што се ради о Украјинцима, већ зато што Холанђани мало знају о њима. У Холандији, Украјинци нису општепознати по нечему конкретно позитивном. Украјина је за Холандију ипак једна непознаница. Холанђани не желе да позивају нове госте и не желе да гласају „за“.
