Откривени Ајнштајнови гравитациони таласи?

Према гласинама које циркулишу друштвеним мрежама, експеримент за откривање гравитационих таласа је можда успео.

Ласерско-интерферометарска опсерваторија за гравитационе таласе (ЛИГО) на Технолошком институту у Калифорнији завршена је 1999, а гравитационе таласе је први пут, безуспешно, тражио 2002.

Опсерваторија је 2010. године ушла у петогодишњу реконструкцију како би своју апаратуру учинила осетљивијом. Редизајн је довео до десетоструко појачане осетљивости, што омогућава да ЛИГО „чује“ 10 пута удаљеније гравитационе таласе и да има приступ 1.000 пута већој гласноћи свемира.

Дана 18. септембра 2015. године опсерваторија је обавила прву званичну, тромесечну пробу својих побољшаних детектора. Без икаквог додатног финог подешавања, детектори су били у стању да слушају гравитационе таласе удаљене чак 225 милиона светлосних година, што је већ три пута већа осетљивост у односу на првобитни ЛИГО.

Гравитациони таласи су вибрације димензије простор-време који се јављају убрзањем свих облика материје и енергије. Њихово постојање је једна од кључних предвиђања Ајнштајнове Опште теорије релативитет, објављене 1916. године.

„Како нам гравитациони таласи омогућују да проучавамо свемир са новим обликом енергије која све спаја, детектори гравитационих таласа би такође могли да доведу до потпуно неочекиваних открића — као што је то некада био случај са телескопом и микроскопом“, објашњава Крег Хоган, професор астрономије и физике на Универзитету у Чикагу.

​„Поред тога, гравитациони таласи дају детаљан запис догађаја који су се одиграли у првих секунд или тако нешто постојања свемира, што би нам такође омогућило да ограничимо моделе попут космичке инфлације и других екстремних и незабележених физичких појава раног универзума“.