Француска је повисила тон према Русији пред нову рунду преговора о Сирији, 25. јануара у Женеви.
Министар спољних послова Лоран Фабијус примио је у Паризу представника сиријске опозиције, бившег премијера Ријада Хиџаба, која би ускоро требало да се нађе за преговарачким столом са представницима сиријског режима.
„Разговарали сми о апсолутној неопходности да Сирија и Русија прекину војне операције против цивила, посебно у граду Мадаја и другим који су окупирани од режимских снага“, рекао је Фабијус новинарима после сусрета.
У граду у коме се налазе побуњеници против Асада влада сложена хуманитарна ситуација. Сиријска влада је пустила да се до града пробије хуманитарни конвој Уједињених нација и Међународног комитета Црвеног крста.
Фабијус је поновио позицију Француске да Башар ел Асад мора да оде, на којој је инсистирао и 19. децембра у Уједињеним нацијама, када је усвојена резолуција 2254 која предвиђа политичку транзицију у Сирији.
„Треба, наравно, преговарати са Дамаском“, прецизирао је француски шеф дипломатије, „али претходно треба да се заустави бомбардовање“, рекао је Фабијус.
„Кажу да Руси треба да престану да бомбардују, али у историји је увек било бомбардовања током преговора, то није аргумент“, каже за Спутњик Кристијан Шено, новинар радија Франс ентер и бивши талац организације Исламска војска у Ираку. Фабијусову изјаву, сматра француски новинар, треба схватити као реторику чији је смисао одмеравање снага пред конференцију у Женеви.
„Француска нема велики маневарски простор у Сирији, повремено бомбардује, али они који се питају су Путин, Руси и Американци. Французи су скрајнути. Зато покушавамо да се наш глас чује пред сваки велики међународни скуп о Сирији, али он је прилично неубедљив. Свако покушава да гура своје пионе“, каже француски новинар.
„Париз зна да судбина Сирије зависи од Русије и Ирана, Европска унија је у овој кризи маргинализована“, каже за Спутњик Жан Марк Илуз, дугогодишњи дописник француске телевизије са Блиског истока и из Вашингтона.
Француска званично подржава „умерену опозицију“, али је питање ко заправо чини ову опозицију.
Француска и друге западне земље врше притисак на различите фракције да се уједине и заједно наступе у Женеви. Русија, међутим, сматра да у њу не смеју да буду укључене радикалне исламистичке формације.
„Проблем је да ли постоји једна опозиција или више њих. Знамо да је сада воде исламисти и радикалне групе. Они који се сматрају ’умереним‘, који су у Истамбулу, још увек имају тврду позицију, али је она тешко одржива јер немају велики утицај“, објашњава Шено.
Ришар Лабевијер, бивши главни уредник Радио франс ентернасионала, каже да је Француска игнорисала опозицију унутар Сирије која је желела дијалог са Асадом, попут Комитета за националну координацију.
„Једина опозиција коју Француска признаје је опозиција коју већином подржава и финансира Катар и сиријски огранак Муслиманске браће. Она делује у Немачкој, Великој Британији и САД са циљем да сруши режим“, каже овај добар познавалац блискоисточних кретања.
Пажња је, сматра Лабевијер, усмерена на Мадај зато што желе да ситуацију у овом граду пренесу на читав сукоб, како би доказали да је одговорност за грађански рат искључиво на Асадовом режиму.
„Не чујемо много од Фабијуса о хришћанским селима која су масакрирана, о шиитским и алавитским градовима који су уништени. Не говори се о акцијама Саудијске Арабије у Јемену, чија авијација је на путу да разруши једну од најсиромашнијих земаља на свету. Француска тражи од Русије да прекине војне операције, иако су саудијски, амерички и француски удари неефикасни и не циљају групе попут Нусра фронта и Ал Каиде у Сирији и Ираку“, објашњава овај новинар.
Оптужбе да Русија учествује у војним операцијама против цивила, које је Фабијус изнео у разговору са новинарима, треба узети са резервом, каже Лабевијер, јер је њихов извор — Сиријска опсерваторија за људска права — споран.
„У питању је лажна невладина организација коју воде људи блиски Муслиманској браћи. Западни новинари преузимају њихова саопштења као папагаји, јер мало редакција има репортере на терену. Преносе их без коментара и упозорења. Толико о озбиљности рада западних новинара“, каже он.
Русија је у међувремену демантовала да су цивили мета њених акција у Сирији.