„Земље чији буџети зависе од производње нафте претрпеће велике губитке и то ће се негативно одразити на комплетну светску економију“, oцењују стручњаци.
Руски министар финансија Антон Силуанов упозорио је да ће цене нафте наставити да падају у блиској будућности, пошто производња неће бити смањена.
„Видимо да нико не смањује производњу нафте, па ће, највероватније, цене ускоро додатно пасти“, рекао је Силуанов.
Цена нафте се формира на основу односа понуде и потражње.
Упркос тврдњама да потражња нафте пада, подаци Међународне агенције за енергетику показују да она, напротив, расте. Али, обим понуде расте брже од потражње, и ту је главни проблем.
Русија спремна и за најцрњи сценарио
Министар за економски развој Русије Алексеј Уљукајев сматра да је главни ризик за руску економију то што ниске цене нафте могу остати на дуже време, чак и деценијама.
Он је дао црну прогнозу према којој би цена нафте у скорије време могла пасти на 20, па чак и 15 долара за барел.
Русија се сада спрема и за „најгори сценарио“. Влада предузима све неопходне мере да ублажи могуће последице.
„Ми се припремамо за најгори сценарио, да би били спремни за свакаква изненађења. Сада радимо на прорачунима у случају да цена нафте падне до 25 долара за барел“, рекао је он.
Руска Влада потврдила је такође да планира да смањи своје издатке за 10 одсто у односу на ниво предвиђен буџетом за 2016. годину да би се прилагодио цени нафте.
Влада истражује могућности за нове буџетске приходе, посебно имајући у виду приватизације које би могле да донесу 1.000 милијарди рубаља за две године (12 милијарди евра).
Буџет за 2016. израђен је на основу цене нафте од 50 долара по барелу, и предвиђа дефицит од три одсто БДП-а, што је граница коју је председник Владимир Путин наложио да се не сме прећи.
Гађали Русију, наштетили себи
Вртоглави пад цене нафте започео је захлађивањем односа између Русије и Запада, што су аналитичари протумачили пре свега као покушај удара на Русију и Венецуелу, чије економије углавном зависе од извоза енергената, а главну улогу у одређивању цене нафте стручњаци приписују Саудијској Арабији и САД.
Међутим, руска економија успешно одолева свим потресима и ударима, али су се ти удари као бумеранг вратили Америци.
Американци су прижељкивали банкрот Русије, али је због пада цена нафте већ банкротирало на десетине америчких компанија. Лошој ситуацији по америчке компаније доприноси и кинеско економско успоравање што значи да је и кинеска потражња за нафтом све мања.
Међутим, уколико цена нафте падне испод 30 долара за барел, прогнозира се да би чак једна трећина америчких нафтних компанија могла да банкротира током 2017. године.
Ванредно заседање ОПЕК-а
Земље које производе и продају нафту упорно покушавају да заједничким снагама зауставе убрзани пад цена „црног злата“. Председник ОПЕК-а Емануел Ибе Качикву сазвао је ванредни састанак нафтног картела за почетак марта како би се размотрио суноврат цене нафте на светском тржишту.
Неке чланице ОПЕК-а, попут Уједињених Арапских Емирата, противе се одржавању састанка, али је већина подржала ту идеју.
„Говорили смо да ћемо размотрити могућност ванредног састанка уколико цена нафте падне испод 35 долара за барел“, изјавио је Качикву, након што се цена нафте марке „брент“ у уторак спустила на ниво од 30,86 долара за барел, што је и најнижа вредност тог енергента у последњих 11 година.
Према речима Качиквуа, чланице ОПЕК-а би требало да разраде заједничку позицију пре званичних преговора са другим произвођачима нафте.
Упркос томе што већина земаља-чланица ОПЕК-а подржава повећање производње (што иде наруку и Русији), кључну реч даће највећа чланица организације — Саудијска Арабија. Представници те земље се не противе ванредном састанку, али то не значи да ће подржати одлуку о смањењу квоте.
С друге стране, земље Персијског залива свесно играју на карту смањења производње нафте, како би истиснуле са тржишта скупу нафту (из шкрљаца) и самим тим задржале свој део „нафтног колача“.
У Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима верују да ће се цене вратити на прихватљив ниво већ у другој половини 2016. године јер је, како наводе, изван ОПЕК-а забележено нагло смањење годишњег раста производње.
Последњи сусрет чланица ОПЕК-а одржан је 4. децембра 2015. године. На састанку чланице нису успеле да усвоје квоту на производњу нафте у износу од 30 милиона барела дневно, упркос рекордно ниским ценама.
Нови рат на Блиском истоку једини спас?
Цена нафте могла би да скочи до 250 долара за барел, ако на Блиском истоку букне нови рат — овај пут између Ирана и Саудијске Арабије, прогнозира аналитичар интернет портала „Оилпрајс“ Џејмс Стефорд.
Економска ситуација у свету блиско је повезана са геополитичком ситуацијом у неким деловима планете. Конкретно, од стабилности на Блиском истоку у великој мери зависе цене на енергенте. Управо је то разлог што многи финансијски аналитичари пажљиво прате односе између кључних земаља у региону.
То што се сада дешава између Ријада и Техерана Стефорд назива „најгорим сукобом између две земље у последњих 10 година“.
Њихови односи су се погоршали почетком јануара, након што је Саудијска Арабија објавила да је извршена смртна казна над 47 људи осуђених за тероризам и подстрекивање на терористичку делатност, међу којима је био и шиитски свештеник Нимр ел Нимр. То је довело до немира у Ирану и напада на амбасаду Саудијске Арабије у његовом главном граду. Након тога Ријад је прекинуо дипломатске односе са Ираном. Техеран је заузврат забранио увоз робе из Саудијске Арабије на територију Ирана.
Саудијска Арабија је највећи произвођач „црног злата“ у ОПЕК-у, чији је Иран такође важан члан, што је подгрејало страховања да њихова дипломатска свађа може довести до поремећаја у снабдевању нафтом.
