У уторак у Донбас су стигла двојица Француза — политичар, лидер покрета „Моја земља Француска“ Жак Клостерман и Жозе-Жан Буске, правник задужен за људска права. Они спроводе мониторинг ситуације, између осталог, штете коју је украјинска армија нанела инфраструктури ове регије.
Клостерман за Спутњик каже да је за њега било важно да дође у Донбас јер се у његовој земљи ова тема више не помиње.
„Запрепашћени смо размерама разарања и не само стратешких објеката попут мостова и путева, него и јавних установа. Чак и зграде које немају никакав стратешки значај — манастири, цркве, гробља, куће — уништени су на окрутан начин, и то изазива прави шок. Један од стамбених објеката је био гранатиран 42 пута“, каже Клостерман.
Коментаришући расположење мештана, Клостерман каже да они углавном инсистирају на томе да их украјинска влада „остави на миру“.
„Живели смо добро, желимо и даље да говоримо руски, зато што себе сматрамо Русима“, преноси Француз поруке становника Донбаса.
Према речима француског политичара, хици се чују углавном током ноћи, али мисија ОЕБС-а надгледа ситуацију само током дана, зато нема ко да забележи ноћна кршења примирја.
Локални становници кажу да се дешава да украјински војници тенковима уђу у град и почну да пуцају на све живо. Притом, војници су често пијани.
„Имамо утисак да ситуација са украјинском армијом понекад измиче контроли“, наставља Клостерман.
Француски политичар сматра да Донбас поштује мировни споразум из Минска. Клостерман жели да екипе француских медија дођу на Донбас и да се увере каква је заправо ситуација.
„Породице са децом живе у подрумима. Видели смо целе градове који немају грејање. Људи живе у веома тешким условима и кажу да су још живи само захваљујући хуманитарној помоћи коју Донбасу шаље Русија“, поручује он.
„Заиста не разумем када француске јавне личности попут Бернара Анрија Левија стоје на Мајдану поред припадника нацистичког добровољачког пука ’Азов‘, а да притом не долазе да виде какво је стање у Донбасу. Узгред, војници које сам срео у Донбасу нису никакви терористи или милитанти. Они се боре за своје идеје и отаџбину“, закључује Клостерман.
