„У последњих неколико година, многи у Америци су са дивљењем и поштовањем гледали преко Атлантика“, пише дописник немачког листа у Вашингтону Геро Шлис.
Ентузијазам према Немaчкој на челу са Ангелом Меркел је био висок и када је талас избеглица прошле године са Блиског истока кренуо у Европу. Политика отворених врата Берлина према азилантима и начин на који су грађани Немачке поздравили избеглице, пише Шлис, подсетили су Американце на њих саме.
„У то време, они су Немце видели као ’хуман и гостољубив‘ народ, који је спреман да помогне онима којима је помоћ потребна“, пише Шлис.
Међутим, догађаји у Келну су све променили. Напади, за које су у великој мери окривљене избеглице са Блиског истока и из Северне Африке, изазвали су талас огорчења.
Утицајни амерички медији попут „Њујорк тајмса“ и „Вашингтон поста“ писали су да је водећа европска земља „на ивици“, као и да је политика Меркелове према избеглицама „изазвала варнице, како у Немачкој тако и ван њених граница“.
Чињеница је, наводи Шлис, да је избегличка криза, посебно након терористичког напада у Паризу 13. новембра и напада у Келну, постала највећи изазов за немачко политичко руководство. И сама Влада Ангеле Меркел је подељена око тога како се треба поставити.
Интересовање Америке за то како се Немачка опходи према азилантима проистиче из проблема које и она сама има са имиграцијом.
„Немачка опет може бити подељена око овог питања, али то се раније дешавало и у САД“, примећује Шлис, додајући да је страх да би политичка радикализација у Немачкој и Европи могла да продуби јаз и на другој страни Атлантика потпуно оправдан.
