Бројне најављене варијанте снабдевања, као што су гасоводи „Танап“ и „Турски ток“, засад су на дугом штапу. Чак и да нешто од најављених пројеката заживи, тешко да могу бити завршени за две године. Засад је потврђена само изградња „Северног тока 2“, али се све чешће чују гласови да би и овај гасовод могао завршити као пројекат „Јужни ток“, чијој су обустави кумовале Сједињене Америчке Државе.
Љубинко Савић, стручњак за енергетику у Привредној комори Србије, за Спутњик каже да је „Северни ток 2“ пре свега пројекат између две државе, Немачке и Руске Федерације, али да ће сасвим сигурно потенцијалне количине природног гаса транспортоване тим каналом припадати и другим земљама-чланицама ЕУ.
Према његовим речима, уколико „Северни ток 2“ буде реализован, Србија ће имати могућност алтернативних извора вишкова природног гаса који ће се транспортовати овим путем, чиме би се у кризним, зимским периодима, обезбедила стабилност снабдевања.
Савић истиче да је изградња овог гасовода интерес Немачке и читаве Европе, али и Русије, којој би у најмању руку одговарало да испорука природног гаса између ЕУ и РФ остане на досадашњем нивоу, али да постоји „одређена доза ризика да до овог пројекта неће доћи“.
„Код ’Северног тока 2‘ биће различитих проблема и притисака из разних центара моћи. Видели смо да је заустављена идеја изградње ’Јужног тока‘, а доведена је у питање и изградња ’Турског тока‘“, каже Савић, изражавајући наду да ће економски интереси и разум превладати.
„Гашењем пројекта ’Јужни ток‘ Србија је вишеструко изгубила — сигурност снабдевања и економске ефекте од транзита природног гаса преко Србије. У случају да дође до потпуне обуставе транзита природног гаса преко Украјине, Србија се мора сналазити на друге начине. У кризном периоду 2009. и 2011. године, наша земља пронашла је одређене количине гаса и на тржишту Европе. До изградње ’Танапа‘, ’Северног‘ или ’Турског тока‘, нажалост, нећемо имати друге изворе гаса осим покушаја да се на исти начин снабдевамо вишковима из европских складишта“, каже Савић.
Стручњак за енергетику Јелица Путниковић слаже се да у догледно време, чак и ако не буде даље ескалације сукоба у региону блиском Балкану, тешко да ће се градити гасовод који би водио из Русије ка овом делу Европе.
Бугарска је, подсећа она, послушала западне савезнике да не уђе у „Јужни ток“, након чега се Русија преоријентисала на „Турски ток“, али после захлађења односа Русије и Турске неизвестан је и тај пројекат.
„Док год има потенцијалног ратног дешавања, нико паметан неће улазити у економску причу. С друге стране, због ескалације сукоба у подручју око Турске тешко да ће бити изграђени и гасоводи ’Танап‘ и ’Тап‘, који су са Запада представљани као алтернатива руском гасу“, каже Путниковићева.
Како напомиње, сама Европа се већ обезбедила, јер је после гасних криза 2006. и 2009. врло брзо направљен „Северни ток“, који има потенцијал од 55 милијарди кубних метара гаса годишње, при чему Русија има алтернативу да шаље гас и преко Белорусије и Пољске.
„Али западне земље су, да би обезбедиле додатне количине гаса потребне за своје фирме, јако брзо после ескалације сукоба око Турске направиле договор о изградњи ’Северног тока 2‘. Европа ће тако надоместити количине које би стизале ’Јужним током‘“, објашњава саговорница Спутњика.
Према речима Љубинка Савића, Србија може додатно да осигура стабилност у снабдевању гасом и проширењем подземних складишта гаса.
Потребно је завршити другу фазу складишта Банатски двор, како би се омогућио његов пун капацитет, а у плану је изградња складишта Итебеј, подсећа он.
„Питање је да ли ће Србија пронаћи партнера за изградњу подземних складишта. Наравно, постоји могућност да се окренемо разговорима са суседним земљама и да заједно уђемо у инвестиције, било да је реч о изградњи подземног складишта гаса у Србији или на њиховој територији, и тиме обезбедимо неку врсту регионалног центра за складиштење природног гаса“, објашњава Савић.
