Иран је испунио обавезе о ограничењу свог нуклеарног програма, саопштено је из Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА). Тај корак аутоматски уклања санкције које су Ирану наметнуле УН, ЕУ и САД. Уклањање санкција омогућиће Ирану да располаже својим девизним резервама у иностранству које се процењују на око 100 милијарди долара, а које су до сада биле замрзнуте.
Одмрзавање тих средстава представља највећу корист коју ће Иран извући од укидања санкција, од којих ће према проценама аналитичара око половине отићи на отплату дуговања страним кредиторима. Са уклањањем санкција, Иран ће бити у могућности да продаје онолико нафте колико жели на иностраном тржишту, међутим, колапс нафтног тржишта (у последњих 18 месеци, цене нафте пале су за 70 одсто) извући ће мање користи него што се ирански политички врх надао.
Са друге стране, уклањање санкција је велики корак напред у психолошком смислу. Пошто се иранска привреда, за разлику од других земаља Персијског залива, не заснива искључиво на производњи нафте, Исламска република биће у прилици да обнови своју аутомобилску индустрију, бродоградњу и транспорт, уз помоћ страних инвеститора који су већ неколико месеци пре укидања санкција почели да пристижу у Техеран и праве прве пословне аранжмане.
Страни инвеститори у Иран долазе из ЕУ (пре свега Немачке која у Ирану има посебне привредне интересе), Русије и Кине, док амерички бизнис и даље остаје претежно незаинтересован за иранско тржиште. Односи САД и Ирана нарушени су много пре него што је Исламска република отпочела развој нуклеарног програма и, иако су санкције укинуте, у САД и даље остају на снази разни закони о ограничењима пословних веза са Ираном, кроз чију густу мрежу компаније тешко могу да се пробију.
Оно што привлачи већу пажњу аналитичара јесте отопљавање политичких односа САД и Ирана, после три и по деценије тензија. Један од најбољих примера за то јесте ослобађање америчких морнара који су упали иранске територијалне воде у Персијском заливу у року мањем од 24 сата. И док противници Обамине администрације говоре о иранској пропагандној победи, мање острашћени аналитичари у брзини ослобађања морнара виде одраз блиских веза државног секретара САД Џона Керија и иранског шефа дипломатије Мухамеда Џавада Зарифа, изграђених током дуготрајних преговора о иранском нуклеарном програму.
Прерано је предвиђати како ће се односи Ирана и САД развијати на дужи рок јер у односима две земље постоји историја тензија која није за занемаривање. Треба узети у обзир да Иран гаји амбиције да постане доминантна регионална сила на Блиском истоку, што се коси са амбицијама највернијег америчког савезника у региону — Саудијске Арабије. Ирану Америка није толико потребна, колико је Америци потребан Иран, како би одржала равнотежу снага на Блиском Истоку, који је захваћен највећим таласом кризе у модерној историји.
Зато ће се односи две земље у наредним годинама развијати споро, јер свака страна ће бити веома опрезна и лавирати између затегнутости и лабављења тензија.
