Директор америчке Националне обавештајне службе Џејмс Клепер представио је у Великој Британији документ у форми досијеа под називом „Активности руског утицаја“, у којем су сакупљени подаци о финансирању једног броја западних партија од стране Русије, и пописани наводни потенцијални савезници Москве у различитим европским државама.
Генерал-потпуковник Џејмс Клепер координира делатночћу 16 служби у оквиру организације. Он сматра да руске специјалне службе намерно раде на слабљењу јединства Европе зарад својих циљева — поткопавања НАТО-а изнутра, блокирања америчког ракетног програма у Европи и укидања економских санкција. Притом, амерички представници обавештајних служби искрено сматрају да је у току „нови хладни рат“ и објашњавају својим британским колегама да је садашњи ниво руског утицаја на западноевропску политику већи него што се раније мислило. Москви се покушала приписати и миграциона криза, али се то показало неубедљивим.
Између осталих, америчка обавештајна служба је зебележила велики руски утицај у Француској, Холандији, Мађарској, Аустрији, Чешкој. Последње две земље из неког разлога сматрају „вратима“ Шенгенске зоне за руске агенте. Међутим, једина неоспорна чињеница финансирања руске стране из отворених извора у досијеу јесте одобрени кредит једне руске банке 2014. године од 9 милиона евра француском „Националном фронту“. Марин ле Пен није крила, напротив, јавно је коментарисала тај догађај, сматрајући да тако поверљиви однос са Русијом јасније показује њену позицију у предизборној трци.
Друга имена на списку руских „агената утицаја“ опет не представљају неку новину: мађарска парија „Јобик“, која исто тако није никада крила своје симпатије према Русији (њени страначки прваци редовно посећују Москву), грчка „Хриси Авги“, „Златна зора“ — десничарска партија која је добила на популарности и ушла у републички и европски парламент (где се нашла и италијанска „Лига севера“).
У досијеу се наводи да су дипломате приморане да специјално прате ситуацију у Аустрији, након што је неколико чланова аустријског парламента посетило Крим. Ипак, активности америчке обавештајне и контраобавештајне службе на територији Аустрије, према неким подацима, могу бити повезане, не толико са „кримским путовањима“, колико са забележеним случајевима наводних коришћења руских обавештајаца аустријских докумената.
Што се тиче Холандије, тамо у априлу треба да буде одржан референдум о тешњим односима Украјине и ЕУ и већ сада је јасно да су Холанђани крајње скептични према односима са Кијевом. Могући негативни исход референдума у досијеу се повезује са „руском пропагандом“.
Искључиво за британско становништво, у досијеу је био стављен акценат на избор лидера Лабуристичке партије Џеремија Корбина — политичара са левим погледима. У Великој Британији га многи зову „марионетом Кремља“ или „плаћеним агентом“. Главни аргумент да је Москва наводно подржала изборну кампању Корбина, наводе изјаве руског амбасадора у Лондону Александра Јаковенка. Између осталог, он је поздравио победу Корбина назвавши је „радикалним пробојем“, „опозицијом војној експанзији Запада“ итд. Корбин је фактички поздравио улазак Крима у састав Русије, док је у позицији Запада видео „двојне стандарде“.
У досијеу се не наводи шта британска и америчка обавештајне службе намеравају да ураде како би се супротставиле руском утицају у Европи који је у успону. У августу прошле године, месец дана након избора Корбина, „Форин офис“ је прогласио персонама нон грата четворицу руских дипломата, а шта је следеће, остаје да се види.