Мисија Еулекс није могла да обави поверени задатак и зато се део надлежности враћа Унмику. За Приштину јачање Унмика свако није добра вест, јер после осам година од једностраног проглашења независности Косова, ово је највећи пораз за Приштину која покушава да се легитимише као држава, преноси приштинска штампа.
Према писању албанске штампе, план је до сада прошао више комитета и у априлу или мају би требало да прође буџетску комисију, што ће омогућити да од јуна Унмик формира Дирекцију за владавину закона и корективне службе.
Да ли ово значи да Унмик на мала врата поново преузима ингеренције на Косову или…?
Саговорници Спутњика слажу се да враћање надлежности Унмику из области владавине закона није могло да се деси без сагласности Америке, додуше, како оцењују изнуђено, јер се мисија Еулекс показала као неефикасна. То, тврде они, не значи укидање ове мисије, али личи на својеврсно признање међународне заједнице да је — пала на испиту.
Душко М. Челић, професор на Правном факултет Универзитета у Приштини, за Спутњик каже да је рано судити о томе да ли ЕУ „диже руке“ од Косова и Метохије и враћа га под контролу УН, aли се слаже са чињеницом да је због многих афера у мисији ЕУ за владавину права на КиМ очигледно да је та мисија претрпела неуспех.
Челић додаје и да је Унмик добио нову локацију и просторије на подручју Приштине, што свакако не указује да ће Мисија УН престати скоро са радом.
Бивши амбасадор Србије при УН Владислав Јовановић подсећа да је Унмик послат да буде старатељ, док се не постигне договор, али да је прећутао проглашење независности Косова што је — лоша ствар. По њему, свака прича о амбицији Унмика да поврати надлежности које је пренео на Еулекс, нису много уверљиве.
„Еулекс јесте пао на испиту у истеривању правде и вероватно је разочарао многе, те се сада неко у администрацији УН сетио да би лошег ђака требало вратити у магарећу клупу. Колико је ослабљени Унмик способан да уради оно што није радио ни када је имао пун мандат, друго је питање“, истиче Јовановић.
Он није сигуран да у овом тренутку може јасно да се разазна да ли је у питању само незадовољство радом Еулекса или покушај да се део надлежности заиста са Еулекса врати на Унмик. Није сигуран ни ко је то иницирао, али је лично мишљења да „вода која се једном проспе из ведра не може да се врати“.
„Амерички интерс је био да ослабе утицај УН на КиМ и појачају ЕУ утицај. Ако би сад Америка променила став према Албанцима, у шта не верујем, па ствари вратила у УН, на неки начин би девалвирала одлуку Косова о проглашењу независности. То би била револуционарна промена“, сматра Јовановић.
Америка, међутим, није позната по наглим променама у спољној политици, тим пре јер им је албански партнер потребан за стратегијске слике које стварају и на Балкану, и на Блиском истоку, напомиње бивши дипломата и додаје да треба сачекати и видети даљи развој догађаја.
Душан Пророковић из Фонда за стратешку културу подсећа да је у институцијама ЕУ било доста повика на Еулекс.
„Ако ЕУ диже руке, само УН може да је замени. Дошло је до замора унутар ЕУ, јер је Еулекс губитничка мисија и ЕУ не жели више да се бави тиме. Еулекс је дошао у један интерегнум, јер не могу да пребаце Албанцима надлежности, јер је систем потпуно колабирао, а са друге стране не знају ко поново може да се бави тим послом. И ту се поново појављује Унмик, као ново привремено решење“, каже Пророковић.
Председник Националног већа Срба на КиМ Момчило Трајковић убеђен је да би реинкарнација Унмика била победа правде и заустављање процеса једностране независности Косова.
„То би ојачало позицију Србије и Срба на КиМ. А оно што је најважније, вратила би Косово у оквире Савета безбедности, што би аутоматски значило и јачање позиције Русије и Кине у стабилизацији стања, као и у процесу одлучивања о статусу Косова. Тек тада би Заједница српских општина имала смисла. Ово би такође могло да евентуално отвори могућност и враћања руске војске у састав Кфора. Слажем се да би то значајно ослабило државности Косова“ и успостављање новог правног поретка. Међутим, то би подгрејало нове протесте и немире Албанаца на Косову, што би умногоме угрозило безбедност, пре свега Срба на КиМ“, каже он.
Професор Челић наглашава да би повратак Унмика био фактички корак у правцу јачања реафирмације принципа очувања територијалног интегритета и суверенитета наше земље, те да зато Србија не би требала да немо посматра и чека шта ће се и да ли ће се ишта догодити, већ да би морала да се дипломатски ангажује на томе.
„Склапање и спровођење такозваног бриселских споразума у сврху ’нормализације односа‘, у директној су супротности не само са Уставом Србије, већ и са резолуцијом 1244. Ипак, мислим да би ово могао бити добар знак када је реч о статусу КиМ и да ће пружити трачак наде да статусна битка (још) није изгубљена“, закључује он.
