Зашто је толики изазов за западне новинаре да анализирају огроман медијски успех руског лидера?
Аустријски репортер Бурхард Бишхоф, који пише за бечки дневни лист „Пресе“, окренуо се приступу тражења објашњења од других аутора.
Након што је немачки политички магазин „Цицеро“ номиновао Владимира Путина за „Човека године“, Бишхоф се обратио Грегору Шолгену, историчару и биографу Герхарда Шредера, који је написао члнак о руском лидеру за јануарско издање часописа.
Анализирајући главне циљеве руске спољне политике и имајући у виду сва неиспуњена обећања које су САД дале Русији након распада СССР-а, као и тренутне циљеве које Русија данас остварује у Сирији и у међународној арени, Грегор Шолген је дошао до закључка:
„Владимир Путин није коцкар, већ веома чврст играч, који провоцира и контролише, а не губи самоконтролу.“
Шолген истиче да председник Путин често дезоријентише своје Западне партнере и увек је један корак испред њих, претварајући слабости Запада у снагу Русије.
„Путин жели да спречи да његова земља, ослабљена разним међународним конфликтима и проблемима и знатним спољним губицима, постане још рањивија у очима Руса.“
Бишхоф се позива на још један чланак поменутог магазина, који подсећа читаоце на говор руског председника на Минхенској конференцији 2007. године.
У говору, Путин је рекао да су земље Запада одлучиле да игноришу руске интересе, и поред изузетне улоге и положаја његове земље у међународној арена. Он је навео постојеће претње и истакао неприхватљивост униполарности у политици.
У чланку се наводи да би лидери Запада требало да слушају Путина „више него икада раније“, јер Русија у овом тренутку има кључну улогу на глобалној политичкој сцени.
