У првом делу наше емисије #SvetSaSputnjikom, о томе да ли је на помолу нова светска економска криза, зашто пада цена нафте, зашто се тресу берзе широм света, хоће ли криза која долази бити тежа од кризе 2008. године и може ли Србија да се заштити, говорили су наши гости економиста Горан Николић и економиста Данијел Цвјетићанин.
— Данијел Цвјетићанин: Нафту можете да купите само у доларима, то су наметнуле САД. Ко се томе супротстави, тај се суочава са њиховим гневом.
— Данијел Цвјетићанин: Динар је прецењена валута. Он би требало да буде много слабији како би наша привреда била јача.
— Горан Николић: Уколико дође до пада берзи, мислим да ће велике светске централне банке урадити исто што и прошли пут — штампаће новац.
— Данијел Цвјетићанин: Србију и Југославију су уништиле економска блокада и мала војна помоћ евроатлантске заједнице.
— Данијел Цвјетићанин: У економији нико не сме да назове ствари правим именом. Штедње називамо реформама.
— Данијел Цвјетићанин: Србија је током деведесетих година доживела пад од преко 50 одсто бруто друштвеног производа.
— Данијел Цвјетићанин: Не само да се не тргује са Русијом, него се обезвређује и енергент који Русија извози.
— Данијел Цвјетићанин: Према неким проценама, цена нафте ће наставити да пада, а онда ће да почне нагло да расте.
— Горан Николић: Свет је данас богатији него пре шест-седам година.
— Горан Николић: Наши грађани не би требало превише да се брину због кризе, пада кинеске берзе и неких других берзи.
— Горан Николић: У Србији ипак постоји привредни раст.
— Данијел Цвјетићанин: Рат је најчешћи излаз из кризе. Ми можда већ присуствујемо светском рату. Ми смо као Југославија 1940. године, рат је почео, али ми још нисмо у њему.
— Данијел Цвјетићанин: Криза погађа и привреде оних земаља које нису укључене у највеће светске привредне токове.
— Данијел Цвјетићанин: Сви показатељи указују да се светска економија не опоравља оном брзином коју су сви очекивали.
У другом делу емисије анализирали смо сиријски рат између исламистичке и западне пропаганде. О томе каква намера стоји иза масовних погубљења, одсецања глава пред камерама и рушења античких споменика, зашто се ДАЕШ труди да шокира читав свет и окрене га против себе, да ли је мултикултурализам мртав, а рат цивилизација неминован, или је суживот ипак могућ, говорили су наши гости, професор оријенталистике Раде Божовић и професор на Факултету за медије и комуникацијe и новинар Зоран Ћирјаковић.
— Зоран Ћирјаковић: Не могу да замислим четири милиона Арапа и геј параду истовремено у Немачкој.
— Раде Божовић: У самом исламском свету, поготово у његовом сунитском делу, мора да се јави критична маса људи која ће схватити да овако не може, да овим путем не може да се створи држава.
— Зоран Ћирјаковић: Руска интервенција у Сирији спречила је истребљење хришћанске заједнице у Сирији.
— Зоран Ћирјаковић: Број арапских држава које су против Исламске државе даје наду Западу да ће победити Исламску државу.
— Зоран Ћирјаковић: Исламска држава неће бити побеђена у наредних пет-шест година.
— Раде Божовић: За свет у којем се расте уз Куран незамислива је нападна секуларизација.
— Зоран Ћирјаковић: Највеће промене у 20. веку изазвала је вера у комунистичку и Марксову утопију.
— Зоран Ћирјаковић: Рат против идеје и идеологије је јако тежак.
— Раде Божовић: Најопасније код муслимана је када почну да се мешају политика и религија.
— Раде Божовић: Панисламизам је настао у 19. веку и у том веку је и нестао. Он се сада поново буди.
— Зоран Ћирјаковић: Револуције су увек ружне, прљаве и крваве.
— Зоран Ћирјаковић: Млади људи у ДАЕШ–у себе виде као истинске револуционаре, који су веома често паметни и рационални људи који сматрају да је једини прави пут покоравање Богу.
— Раде Божовић: Калифат је за већину муслимана превазиђен начин политичког живота, али је важан део политичке идеје у исламу.
Хвала Вам што сте нас слушали и читали!
