Упркос негодовањима међународне заједнице, Ријад не намерава да „смекша“ свој правосудни систем. Објашњење томе је што је Саудијска Арабија теократска земља, а целокупни правосудни систем заснован је на религиозном фундаментализму.
Према шеријату, судија може да бира између три врсте казне – хад, за нарушавање јавног реда (пијанство, коцкање, лаж, блуд), затим кисас, за злочине попут убиства или наношења тешких телесних повреда, али и тазир – за злочине попут прељубе, хомосексуалности, лоповлука и непотчињавања властима.
Хад углавном представља кажњавање бичем, кисас је могуће отплатити, док тазир може подразумевати дидактичну беседу, са једне стране, и одсецање главе, са друге.
Када је реч о шеријатском кажњавању, западни медији највећу пажњу посвећују бичевању. Иако се ова врста кажњавања може приметити у целокупној исламској заједници, Саудијска Арабија предводи у броју кажњавања овом методом.
Рекорд по броју удараца бичем држи Египћанин Мухамед Али ел Саид који је 1990. године добио 4.000 удараца због крађе. Иако је међународна заједница оштро осудила бичевање Саида, Ријад је навео да је у питању далеко блажа казна, будући да је првенствено намера власти била да му одсеку руку.
Још једна врста јавне казне је одсецање главе. То се врши пред великим бројем људи, а након кажњавања тело се разапиње као пример народу.
Ипак, најчешћи злочин у Саудијској Арабији, због којих многи странци бивају кажњени, јесте испијање алкохола. Постоје примери када странци због поседовања само једне флаше вина добијају казне од преко годину дана затвора.
Будући да је Саудијска Арабија земља јединствене религије, атеизам и прелазак у другу веру сматрају се веома тешким злочином. Како би се поштовао закон о религији, формирана је специјална религиозна полиција – шеријатска гарда. Самим тим, они који нису муслимани, односно странци који живе у Саудијској Арабији, могу своју религију да практикују искључиво код куће.
Када је реч о блуду, преступници углавном добијају затворске казне које могу бити и по неколико година. Та мера је, како наводе власти, неопходна како би се сузбило прељубништво.
Хомосексуалност, са друге стране, кажњава се веома жестоко. Иако казна за манифестацију једнополне љубави може бити и одсецање главе, судије су углавном благонаклоне и додељују по неколико стотина удараца бичем.
Управо то може бити и један од разлога због чега је хомосексуализам веома распрострањен у Саудијској Арабији. То је довело до парадоксалне ситуације у земљи, с обзиром да се борби против прељубе и секса пре брака посвећује кудикамо више пажње него спречавању хомосексуализма.
Иако саудијске власти на хомосексуализам махом затварају очи, на враџбину реагују бескомпромисно. Уколико се неко бави врачањем, казна је углавном за свакога иста – јавно одсецање главе. У ту сврху је чак и оформљена врућа линија како би грађани могли да се обрате властима и пријаве преступнике.
