Кандидати би, за почетак, требало да попуне специјални формулар, који најпре разматра комисија састављена од представника „Мекдоналдса“, а која потом евентуално издаје дозволу за реализацију пројекта. Ипак, који су то услови које би претенденти требало да испуне, „Мекдоналдс“ није званично објавио.
Ирански власници ланаца ресторана брзе хране се према овој новости односе скептично. Они су уверени да ће се онај ко буде реализовао овај пројекат суочити са бројним потешкоћама.
Није тајна да су санитарне норме у Ирану веома строге. Осим тога, власници ресторана брзе хране у Ирану имају чиме да се поносе — имају разноликост понуде, али и високи квалитет производа током чије припреме се користе само најквалитетније природне сировине које су претходно прошле ригорозну контролу.
А све наведено привлачи све већи број корисника.
„Наш ланац брзе хране ’Иран вич‘ отворен је 2006. године. Имамо 26 филијала широм земље. Наш тим чине професионалци, који пролазе бројне припремне курсеве. Између осталог, ми захтевамо да наши запослени познају ИСО стандарде и да саме филијале стално раде на томе да њихови запослени стално пролазе различите обуке“, изјавио је за Спутњик генерални директор популарног ланца „Иран вич“ Камран Шурангиз.
У Ирану сада ради око 10 брендираних ланаца брзе хране. Шурангиз додаје да се ресторани „Иран вич“ баве искључиво брзом храном, а да сировине углавном сами припремају, односно да их претходно купују само код проверених произвођача који имају лиценцу и акредитацију Министарства здравља.
„Иран има веома високе захтеве и стандарде када се ради о отварању франшиза. Зато, да би инострани ланац могао да почне са радом на територији наше државе неопходно је да прође читав процес сертификације и да добије неопходне лиценце од Министарства здравља. Такође, у сфери индустрије хране неопходно је добити и оне сертификате који се тичу религиозних норми шеријата. Ово се конкретно тиче сировина — животињско месо и месо живине морају обавезно имати сертификат ’халал‘“, каже Шурангиз.
Ако би заинтересовани предузетник и добио дозволу од „Мекдоналдса“ да отвори франшизу, поставља се питање економске исплативости.
Како би КФЦ или „Мекдоналдс“ били конкурентни локалним ланцима, њима је неопходно да уложе минимум милијарду тумана (10 милијарди тумана је отприлике 300 хиљада долара). А ако би трошкови премашили ову суму, страним ланцима би било веома тешко да конкуришу домаћим ресторанима. Ово је могуће само у почетној фази, имајући у виду популарност бренда у свету.
Ипак, у дугорочној перспективи то постаје нерентабилно.
Осим тога, бренд је могуће популаризовати само у великим градовима, а у Ирану таквих има свега седам. У традиционално оријентисаној земљи, новитети тешко могу да се популаризују.
Због тога Камран Шурангиз сумња у могући велики успех „Мекдоналдса“ на иранском тржишту.
