Процес Оливеру Ивановићу од самог почетка био је противречан, каже Милован Дрецун. Према његовим речима, индикативно је време када је изнова отворен процес, који је Унмик већ био закључио јер није било доказа о Ивановићевој умешаности у ратне злочине. Ивановићу и поред гаранција Владе Србије није било дозвољено да се брани са слободе, а сведоци су често давали контрадикторне изјаве, тврди Дрецун. Све то указује да можда постоји неко ко је хтео да злоупотреби тај процес и суд у политичке сврхе, наводи он.
„Мислим да ће се то итекако одразити на ситуацију, посебно на северу Косова и Метохије, зато што ће сигурно многи Срби посумњати у објективност суда и то ће утицати и на политичку стабилност и на безбедносну ситуацију, а са друге стране, мислим да ће многи Срби бити застрашени да је могуће подићи оптужнице и са лажним сведоцима оптужити, процесуирати и пресудити Србима за нешто што нису починили. Дакле, једна веома ризична ситуација, која додатно дестабилизује прилике на Косову и Метохији“, каже Дрецун за Радио Спутњик.
Дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине мора бити настављен, јер то је, према Дрецуновим речима, једини начин и пут за решавање проблема. Пресуда Ивановићу је негативна порука Србима који живе на Косову и Метохији и онима који желе да се врате, али процес нормализације не сме бити угрожен, сматра Дрецун.
Posted by Ljubica Gojgic on Thursday, January 21, 2016
Пресуда Оливеру Ивановићу представља једну врсту показне вежбе у односу на све остале Србе, каже адвокат Горан Петронијевић.
„Оливер Ивановић је од 2000. године био човек који је, колико–толико, испред српске заједнице сарађивао са Унмиком и Еулексом — човек који је покушавао да смањи атмосферу напетости која је постојала на Косову и Метохији. Због тога није био баш најомиљенији у српској заједници. Чињеница да је он осуђен на девет година затвора, треба да значи следеће: када смо ово урадили Оливеру Ивановићу, гледајте шта можемо урадити свакоме од вас“, каже Петронијевић.
Еулексов суд је апсолутно кооперативан са политиком косовских власти, сматра Петронијевић, и зато је и могао да осуди Ивановића и поред тога што нико од сведока није могао да потврди његову умешаност у било какав ратни злочин.
„Све што су учинили нема много везе са правом, има много везе са политиком. Њихов задатак је био само да политички захтев увију у обланду права. Надам се да то нису могли да учине и, колико знам, чињеница које су несумњиво теретиле Ивановића није било и нису утврђене током поступка“, каже Петронијевић.
Према његовом мишљењу, пред Ивановићевим браниоцима је лак задатак да у току жалбеног поступка оборе пресуду. Наравно, додаје Петронијевић, под условом да суд пред којим ће се одвијати жалбени процес не буде размишљао на исти начин као и Унмиков суд.
Суштина проблема је, према Петронијевићевим речима, да је српска држава, када је дозволила да проблем Косова и Метохије изађе из оквира Уједињених нација и пређе на ЕУ, дала легитимитет за понашање „квазисудских власти“.