Извештај, написан на 326 страна, обилује речима „вероватно“ и „могуће“, па се, како оцењују експерти, с правне тачке гледишта не може се назвати пресудом, па чак ни правним закључком.
У извештају британског судије Роберта Овена се наводи да је тровање бившег сарадника КГБ-а а касније ФСБ-а „вероватно одобрио“ руски председник Владимир Путин, а да је зелено светло „вероватно дао“ први човек ФСБ-а Николај Патрушев…
Према налазима истраге, „Русија је имала више мотива да убије Литвињенка“. Међу разлозима за убиство су његова сазнања о активностима ФСБ-а, али и „лични сукоб са Путином“. Осим тога, истиче се да ранији наводи да је Литвињенко убијен по наредби мафијашких кругова „нису невероватни, али да нису подржани доказима“. Истрага, међутим, игнорише изјаве Литвињенковог оца и брата, који су одбацили оптужбе на рачун Кремља, наводећи да Русија није имала разлога за то. Далеко више професионализма од суда показао је лондонски „Мирор“, који је успео да у Италији пронађе Литвињенковог брата Максима и објавио његов став да су убиство извршиле британске специјалне служба, како би извршиле притисак на Русију.
„Осим тога, британске обавештајне службе су имале основа да убију Литвињенка“, рекао је он.
Литвињенко, који је побегао у Лондон 2000. године, где је постао сарадник британских обавештајних служби, умро је пошто је попио чај са радиоактивном супстанцом полонијум-210, а извештај о убиству је објављен скоро 10 година од убиства.
Аналитичари истичу да је пресуда у недостатку доказа заснована на гласинама и спекулацијама, да је политички мотивисана, а правници се слажу да извештај овог суда „не пије воду“ с тачке гледишта права и логике.
„Литвињенко је убијен у Лондону пре скоро 10 година. Ово је још једна од истрага покренута у јулу 2014. године. Сада су дошли до закључка да вероватно иза убиства стоји Кремљ. ’Вероватно‘ — није доказ. Ja не сумњам да неоконзервативни британски медији настављају да критикују Путина, без обзира на то што Русију поново представљају у негативном светлу, да би се оправдало продужење или јачања санкција“, сматра познати британски публициста и колумниста Нил Кларк. Овај случај погоршао је односе између званичног Лондона и Москве, што је ескалирало економским санкцијама Запада Русији због ситуације на истоку Украјине.
„Британски извештај о истрази смрти Александра Литвињенка правно је безначајан. Ипак, његов садржај је експлозиван и због тога он има далекосежне политичке последице“, сматра Инго Мантојфел, главни и одговорни уредник сервиса на руском језику мреже „Дојче веле“. Према његовом мишљењу, у ширем политичком оквиру, тај извештај о истрази је експлозиван, јер објављени резултати истраге представљају у нашем глобалном информативном простору, хибридну пресуду једног британског суда руском председнику Путину.
Лондон и тамошњи медији подржали су и заштитили до сад готово сваког олигарха, мафијаша, терористу и преваранта којем је суђено за време Путиновог мандата, називајући их „политичким жртвама“, „борцима за правду“ и „реформаторима“, а руског председника тиранином који се немилосрдно обрачунава са својим неистомишљеницима и критичарима.
Одбегли „опозиционари“, који су новац стекли варајући и отимајући од државе уместо у затвору завршили су у Лондону, где су покуповaли скупоцене виле и рaзвили нове бизнисе, a своје биогрaфије су „нaкитили“ причaмa дa су у Русији политички прогaњaни и да им је безбедност угрожена. „Политички дисиденти“ добили су у Британији бројне повластице, пореске олакшице и политички aзил, a сaмим тим и гaрaнције дa неће бити испоручени Москви.
Нaјпознaтији руски емигрaнт у Лондону био је Борис Березовски, који је у Русији у одсуству осуђен нa 13 годинa зaтворa због проневере. Русијa је упорно трaжилa његово изручење, aли је он био нa сигурном, пошто је од Бритaнaцa добио политички aзил. У мaрту 2013. године, према звaничној верзији бритaнских влaсти, у коју многи сумњају, извршио је сaмоубиство.
Уточиште у Лондону пронашао је и лидер чеченских екстремиста Ахмед Закајев, за којим је расписана међународна потерница због оптужби за тероризам. Закајев је у Русији познат као терориста и убица.
Он и његови следбеници су одговорни за зверска убијања заробљених руских војника и цивила. Званично, Закајев је од 1995. до 2000. године активно учествовао у организацији оружаних група на територији Русије, али британски суд је одбио захтев руског Државног тужилаштва о екстрадицији и уместо тога додељен му је статус избеглице и боравшна дозвола у Британији. Списак оних који уживају у Лондону, а за којима је Русија расписала потернице је подужи. Они су тамо, по свој прилици, заштићени као бели медведи.
