Преговори сиријске опозиције и власти најављени су за 25. јануар у Женеви, под капом Уједињених нација, али до њих изгледа неће доћи.
Савет безбедности је одржавање ове конференције поставио као циљ у децембру, када је једногласно донета резолуција 22 54, али су се појавиле разлике у њеном тумачењу.
„Неће бити штета ако се почетак преговора одгоди за који дан“, рекао је представник Стејт департмента Марк Тонер.
Виталиј Чуркин, представник Русије у Уједињеним нацијама, објаснио је да неке чланице Савета безбедности саботирају конференцију о Сирији.
„Последњих недеља смо били сведоци покушаја неких чланица Савета безбедности да драматизују хуманитарну ситуацију у Сирији, повезујући одлуку о почетку преговора са хуманитарним питањима. У томе видимо покушај да се поремете преговори“, рекао је Чуркин телевизији „Русија 24“.
Хуманитарна ситуација у сиријском граду Мадаји је почетком јануара постала лајтмотив у обраћањима западних дипломата. САД су тражиле од Русије да „изврши утицај на Асада“ да омогући прилаз хуманитарним конвојима „свим Сиријцима, нарочито онима у областима под опсадом, попут Мадаје“.
Француски министар Лоран Фабијус је у Паризу разговарао са представником сиријске опозиције у Паризу, Ријадом Хиџабом, о „неопходности да Сирија и Русија прекину војне операције против цивила, посебно у Мадаји и другим градовима који су под опсадом режимских снага“.
Зашто је то постала тема пред преговоре у Женеви?
Тешка ситуација у сиријским градовима на првим линијама фронта није непозната. Документ који је објавио амерички лист „Форин полиси“ показује да су УН знале за тешку хуманитарну ситуацију у Мадаји од октобра. Патње народа у овом граду се, објаснили су представници УН у овој земљи, не разликују од патњи у другим градовима у којима се води грађански рат.
„Није ми тешко да кажем да се ради о истоветној ситуацији коју налазимо у свим другим градовима у којима се опсада користи као ратна тактика“, рекао је координатор за хуманитарне акције УН у Сирији. Према проценама једне америчке невладине организације, више од милион људи у Сирији живи у градовима под опсадом.
Зашто онда ово изненадно занимање за Мадају? Селективни приступ указује на политичку манипулацију.
Овај град важи за седиште група које се боре против Башара ел Асада, оних које подржава Запад. Против њих се боре припадници либанске шиитске групе Хезболах.
Када је реч о ситуацији у градовима под опсадом које западни медији називају „бастионима режима“, патња становништва се умањује.
Хуманитарна ситуација је изговор који крије неслагање главних актера сиријске кризе око тога ко ће да учествује у мировном процесу.
Ни после сусрета Лаврова и Керија нема договора о томе ко би требало да представља опозицију. Организације које Русија сматра терористичким за Запад су сасвим прихватљиве јер се боре против сиријског председника.
Запад иритира што руска авијација бомбардује положаје џихадиста из Нусра фронта, повезаних са Ал Каидом и салафистичких исламистичких група које су уједињене у Исламски фронт, попут групе Ел Шам коју подржавају Саудијска Арабија и Катар, чији је циљ да „сруше Асадов режим и замене га праведном Исламском државом“.
Ал Каида је постала прихватљива за Запад јер су њени припадници корисни у рушењу сиријског режима.
„Желео бих да појачамо сарадњу и координацију са Русијом у борби против терориста ДАЕШ-а, али искључиво против ДАЕШ-а, јер је та терористичка организација наш непријатељ“, рекао је француски председник Франсоа Оланд у обраћању дипломатама у Паризу, најављујући интензивније нападе који не треба да праве проблеме „умереној сиријској опозицији“.
Позиције Париза су у истој равни са Вашингтоном. Француска је након терористичких напада у Паризу 13. новембра позвала на јединствену међународну коалицију у борби против ДАЕШ-а, у савезу са Русијом, али су њеног председника у Белој кући због тога повукли за уши.
Зато на скуп „ратног савета“ за борбу против ДАЕШ-а који је у четвртак одржан у Паризу, на коме су учествовали министри одбране седам земаља — САД, Француске, Аустралије, Велике Британије, Италије и Холандије — није позвана Москва. Шеф Пентагона Ештон Картер рекао је након састанка да је руска стратегија „лоша“ и да, уколико се не промени, „нема основа за заједничку сарадњу“.
Неслагање о томе ко је непријатељ у Сирији и ко треба да представља опозицију у Женеви указују на различито тумачење резолуције УН 22 54. Она не предвиђа, на пример, одлазак сиријског председника Башара ел Асада, на чему је инсистирао Фабијус на састанку са сиријским опозиционаром.
Ова ситуација подсећа на резолуцију о Либији 2011. године, која је такође једногласно изгласана, а коју су Француска и Велика Британија искористиле да нападну ову земљу, уз подршку НАТО-а, са последицама које су познате.
