Кад је реч о процесу који се против њега води пред Хашким трибуналом, напомиње да не зна кад ће му бити изречена пресуда.
— Изгледа нису у стању да напишу пресуду. Добили су задатак да ме осуде, а не знају како. Нису успели да докажу никакву везу између мене и ратних злочина и сад ми суде због идеологије и тзв. говора мржње, који покушавају да уздигну у ранг злочина против човечности, а то никад нигде у свету није могло. Постоји најава од пре годину дана да би изрицање пресуде могло бити у марту ове године, али ако нису успели за четири године да то напишу, можда ће им требати још четири године.
Ако будете добили позив, хоћете ли се одазвати?
— Не. Сигурно добровољно нећу ићи. Ја нисам тражио да ме пусте, они су ме избацили из Хашког трибунала. Сад нећу да се вратим.
Уколико вам пресуда стигне у јеку изборне кампање, како мислите да ће се то на њу одразити?
— Ми смо већ кампању започели. То може бити нови ветар у једра нашој кампањи. Може изазвати и супротне последице. Тешко је то данас прогнозирати. У сваком случају, ја ту нисам ни на каквим мукама, само Вучићев режим: да ли ће ме по њиховом директном захтеву испоручити или неће. Вучић је досад говорио да неће. Да ли ће се предомислити, остаје да видимо. Ја нигде нећу бежати, нећу се сакривати. Ако дођу по мене, онда ће ме носити на аеродром, имаћемо нови спектакл.
Зашто се тај процес одужио, да ли је то нормално?
— То нигде на свету није нормално. У Америци која се држи англосаксонског правног система који примењују и у Хашком трибуналу, ником не може кривични процес трајати више од две године. У мом случају Хашки трибунал се заглибио у живо блато.
Да ли већ имате концепцију предизборне кампање?
— Да. Већ смо одредили главну паролу: „Србију у сигурне руке“. Друго, желимо ову политичку кампању да претворимо у општенародни референдум: ко је за улазак Србије у ЕУ а ко је против, односно ко је за што ближу интеграцију са Русијом, за улазак у Евроазијску унију, у све облике источних интеграција укључујући ОДКБ. Мислим да ћемо успети да постигнемо ту поларизацију. У Србији постоје три основна политичка фактора: фактор власти напредњачке странке и Вучића који држи у рукама све дизгине власти; постоји патриотска опција коју заступа СРС, истовремено и русофилска; и постоји прозападна опција коју заступа ДС и сви њени сурогати. Основни проблем је што је Вучић у потпуности преузео идеологију прозападних странака и тиме је обесмислио постојање ДС и њених сурогата. Међутим, Вучић је за собом повукао и огромно бирачко тело патриотске опције које је припадало СРС-у.
Очекујете да ћете повратити део тог бирачког тела?
— Ако не цело, онда његов велики део. А што се тиче услова у којима излазимо на изборе, ми смо странка у материјалном погледу најсиромашнија, наша кампања неће бити скупа али ће бити веома интензивна, ићи ћемо буквално од врата до врата.
Да ли ћете понудити неки конкретан програм? Рецимо, у економији?
— Наш економски програм је политика ослањања на сопствене снаге, заштита домаће производње. Оно што ми желимо је ослонац на Русију и ми желимо статус који има Белорусија: да будемо и даље независна држава али да смо у чврстој спрези са Русијом — политички савез, војни савез и пуна економска интеграција.
Очекујете ли да ћете прећи цензус?
— По нашим подацима, ми већ одавно имамо преко 20 процената упоришта у бирачком телу. Проблем у Србији је што постоје три агенције које се уопште не баве истраживањем јавног мњења а објављују лажне, фингиране податке. Немогуће је да напредњачка странка има 51—52 процента тако дуго. У једном моменту, могли су то да постигну, али то је неприродно за парламентарни политички систем. Наравно, мислим да су напредњаци још увек најјачи и да ће можда и на овим изборима бити најјачи, али ми смо кренули нагло узлазном линијом и мислим да их већ поприлично угрожавамо.
Кога на српској политичкој сцени видите као потенцијалне савезнике у евентуалним постизборним коалицијама?
— Што се тиче парламентарних коалиција након избора, сигурно у парламенту нећемо правити коалицију са прозападним странкама. Треба сачекати да видимо хоће ли се двери и ДСС уопште појавити у парламенту, ако се појаве, постојаће могућност и за неке облике сарадње. Али ми никада не правимо предизборне коалиције Ја лично мислим да они немају шансу да стекну парламентарни статус, ни кад су удружени Двери и ДСС, али то је њихова ствар. А оно што ми непрекидно нудимо годину и два месеца то је понуда Вучићу да се одрекне ЕУ, да се оријентише према Русији и у том случају могли бисмо подржати његову владу без икаквих предрасуда. Што је било, било је. Нама су неподношљиви само они који су нам крали посланичке мандате у прошлости.
Мислите да је то могуће?
— Све је могуће. Можда није најреалније очекивати али Вучић је на све већим мукама. Свестан је да не сме уводити санкције Русији а стално га притискају. Уцењују га даље око Косова, а он је попустио већ изнад сваке мере. А ево сад су га преварили око ЗСО. Дошао је у ситуацију у којој мора да пресече Гордијев чвор. Да ли је спреман, да ли је у стању — ја то тренутно не знам, али нешто ту мора да се деси.
Како бисте решавали мигрантску кризу. Да ли сте задовољни како се Србија односи према том питању?
— Не. Мислим да је Србија превише отворена за мигранте и да то представља сталну опасност. Поготову представља опасност да нам ЕУ на силу наметне да у Србији остане трајно 100.000-200.000 миграната. Како смо чули, то би у првој фази било око 70.000. То би нама изазвало страшне нове проблеме. Немам ништа против да се помогне женама и деци избеглицама али ту има Сиријаца који су способни за рат. Ми бисмо их вратили сиријском председнику Асаду да их мобилише и да се боре за своју земљу. Има ту доста и Авганистанаца. А у Ираку су Американци изазвали грађански рат — и одатле људи беже. Где год су се Американци појавили са концептом тзв. Арапског пролећа изазивали су крвопролиће, трагедију. Хтели су да заводе демократију по западњачком узору. То не може у арапском свету. Ако су заиста хтели да заштите људска права и слободе требало је да крену од Саудијске Арабије: то је најмрачнија држава у савременом свету.
Други део интервјуа можете прочитати овде, а трећи објављујемо сутра ујутру.
