Зашто не треба бити као Ђоле? (видео, фото)

Иако избори још нису званично расписани, изборна кампања, барем што се друштвених мрежа тиче, изгледа као да је до избора остало још два-три дана. Све друштвене мреже пуне су мотивационих порука које преноси чудан лик — Ђоле.

Ђоле би требало да представља парадигму незадовољног, урбаног грађанина, самосвесног, разумног, младог, жељног квалитетног живота који му се свакодневно обећава, а никако да стигне. Jедном речју, Ђоле би требало да представља сваког незадовољног младог човека у Србији, а судећи по претпоставци Ђолетових твораца, таквa је већина.

​Ђоле је мим (meme), а мим је вирална варијација неког основног концепта који се шири од корисника до корисника. Најпознатији интернет-мим у Србији су постери на сајту Вукајлија, у свету познати као демотиватори.

Овај термин потекао је од чувеног еволуционисте Ричарда Докинса, који је 1976 године, много пре појаве интернета, објашњавао да друштвене идеје пролазе кроз појединце и мутирају, као вируси, задржавајући основну структуру свог ДНК. Да је Докинс којим случајем рођен у Србији, знао би за игру „глувих телефона“ и не би откривао топлу воду.

​Али вратимо се миму. Њих има разних врста. Видео-мимови су веома раширени на интернету, а међу познатије спадају варијације на тему филма „Хитлер — последњи дани”. Да је интернет постојао у време емитовања серијала „Топ листа надреалиста“ или „Летећег циркуса Монтија Пајтона“, скечеви др Нелета Карајлића или Џона Клиза стекли би славу најпознатијих мимова.

Још пре почетка изборне кампање, мим је постао широко коришћено средство преношења политичких порука на духовит, сатиричан, али понекад и примитиван начин. Такав је и Ђоле — примитиван. Зато нико не би требало да се угледа на њега.

А примитиван је из више разлога. Први је да је Ђоле претерано самоуверен, а самоуверен је зато што је паметан, а паметан је зато што… Не знамо зашто.

​Не објашњава нам. Само „удара“ по личности, стари Латини би рекли ad hominem. Без аргумената, објашњења, доказа или нечега сличног томе. Испада да Ђоле није само самоуверен, већ и арогантан, а пошто је Ђоле фиктиван лик, можемо закључити да одражава основне особине особе која га је створила. Зашто следити такву особу?

Друга Ђолетова примитивна особина јесте његова једноставност — од самог цртежа, преко једноставне поруке. А једноставност политичких порука карактеристична је за примитивне политичке покрете — фашистичке, нацистичке, комунистичке… — оне који рачунају на најниже човекове пориве. Зашто опозиционар, Ђолетов творац рачуна на такве пориве код српског бирачког тела? Мисли ли да ће они донети гласове српској опозицији?

Највећи недостатак српске политичке сцене је недостатак дијалога као сукоба и размене мишљења. Поруке су упућене само у једном смеру, у виду наређења. Таква је и Ђолетова порука. Ђолетово наређење, међутим, више звучи као молба изречена кроз плач, јер иза његовог „ауторитета“ не стоји никаква моћ.