Председница ДСС-а Санда Рашковић Ивић изјавила је да, према ономе што се до сада могло чути о плановима нове хрватске владе, ситуација не обећава ништа добро за Србе у Хрватској.
„Ово се може сматрати наставком старчевићевске политике по којој су Срби реметилачки народ у Хрватској“, рекла је Рашковић Ивићева гостујући у програму Радија Спутњик.
Председник Савеза Срба из региона, Миодраг Линта, слаже се да Срби у Хрватској не могу да очекују ништа добро са новом хрватском владом, што показује и чињеница да у програму нове владе нема помена ни о мањинама, ни о регионалној политици.
„Срби нису имали много користи ни од претходних хрватских влада, а једини иоле позитивни помак је био учињен током владе Иве Санадера, али само да би се испунио минимум неопходан за затварање Поглавља 23 и улазак Хрватске у ЕУ“, подсетио је Линта у емисији Радио Спутњика.
Председница ДСС-а, која је и добар познавалац прилика у Хрватској, сматра да Загреб мора да промени став према мањинама. То што нови хрватски премијер није ни поменуо Србе током експозеа у Сабору, Санда Рашковић Ивић је оценила као „негативну халуцинацију“, јер „као да је Србима у Хрватској оспорено и право на постојање; тиме што се не помињу, они као да не постоје“.
Иако сама евроскептик, Рашковић Ивићева цени да је брига о мањинама важна у ЕУ, али примећује да се Брисел није изјашњавао поводом ових скандалозних идеја, које су се могле чути из Хрватског сабора.
Такође, она сматра да су „спискови издајника“ забрињавајући и да Србија као држава, али и Срби из Хрватске, морају овим поводом да се обрате Бриселу.
Председник Савеза Срба из региона додаје да се Београд залаже за политику регионалне сарадње и добрих комшијских односа и за решавање отворених питања дијалогом, али додаје да са хрватске стране није било саговорника. Миодраг Линта је изразио и страховање да ће нова хрватска власт ометати пут Србије ка ЕУ.
Коментаришући иницијативу одређеног броја грађана Хрватске да се самостално пријављују као агресори, Рашковић Ивићева је рекла да се то може сматрати тактиком „хумором против онога што не ваља“, додајући да је ово добра полазна основа, али да није довољна. Она је даље навела да је Хрватска дужна да спроводи оно на шта се обавезала у Бриселу, јер ситуација која се тиче Срба „све више подсећа на деведесете“.
Миодраг Линта је упозорио да се Хрватска приступањем у ЕУ обавезала да ће доследно поштовати уставни закон о правима националних мањина, којим се, између осталог, гарантује и употреба ћирилице у јавном животу, запошљавање припадника националних мањина — пре свега припадника српске националне заједнице, али да је тај закон већ 13 година мртво слово на папиру.
