У својој дугој историји овај празник је био слављен и забрањиван, а данас се обележава масовним студентским шетњама и бројним свечаностима.
Ове године је за све руске студенте одржана и акција „Татјанин лед“. На бројним клизалиштима у Москви и руским регионима, организоване су свечаности и фестивали.
Руска православна црква на овај дан спомиње свету мученицу Татјану, која се сматра покровитељком свих руских студената. Овај дан славе и све жене које носе име Татјана.
У савременој Русији се овај празник слави традиционално од 2005. године, када је руски председник Владимир Путин потписао указ и званично 25. јануар прогласио Даном руских студената.
Историја празника је тесно повезана са историјом Московског универзитета. Императорка Јелисавета Прва Петровна, ћерка Петра Великог и Катарине Прве је 25. јануара 1755. године подржала иницијативу грофа Ивана Шувалова и Михаила Ломоносава и потписала указ о оснивању универзитета. Тај указ је био поклон вољеној мајци грофа Шувалова — Татјани. Тако је и Света Татјана постала заштитница Московског универзитета, а њој у част је 1791. године освештан и храм Московског универзитета.
Од тог доба се Татјанин дан се прослављао као рођендан Московског државног универзитета (МГУ), а од средине 19. века и као незванични празник свих руских студената.
У почетку се Татјанин дан прослављао само у Москви. Дан је почињао свечаном церемонијом на универзитету, на којој су се окупљали студенти, професори и бивши матуранти, који су стизали из свих крајева Русије. У цркви Свете Татјане прво се држала служба, а затим би уследио свечани ручак, пригодан програм и уручивање награда, да би се после официјалног дела прелазило на најзабавнији део празника.
То је био јединствен дан у години када је студентима било допуштено скоро све. Брисале су се границе између професора и студената, сиромашних и богатих — сви су заједно шетали по центру Москве, веселили се и углас певали. Весеље је трајало цео дан и целу ноћ…
Према описима савременика, до Октобарске револуције Татјанин дан као универзитетски празник био је за целу Москви велики догађај.
Међутим, после револуције празник је забрањен. Традиција празновања Татјаниног дана као празника студената и дана рођења МГУ враћена је тек после више од 70 година, односно, 1992. године када је на чело универзитета стао нови ректор Виктор Садовничи… Убрзо је и храм Свете Татјане поново био предат цркви, након што је годинама имао функцију читаонице и студентског позоришта.
Студирати на Московском државном универзитету одувек је било ствар престижа, не само за студенте из Русије већ из целог света.
Овај универзитет од 1940. године носи име Михаила Ломоносова, руског писца и ерудите, који је дао доприносе на пољима књижевности, образовања, физике, астрономије, хемије и геологије.
У оквиру факултета данас ради 15 научно-истраживачких института, 41 факултет, више од 300 катедри и шест филијала, укључујући пет у иностранству.
На Универзитету учи око 35.000 студената и ради око 4.000 професора и предавача, а има око 5.000 научних сарадника. Помоћно особље и услужни персонал броји око 15.000 људи.
Универзитет има на располагању више од 600 здања, укључујући и главно здање на Воробјовим горама — једну од седам Стаљинових „висотки“. Њихова укупна површина износи око милион квадратних метара. Само у Москви територија МГУ захвата површину од 205,7 хектара.
Главно здање универзитета има 36 спратова, а да би се обишле све собе и да би се у свакој од њих застало само на минут потребно је месец дана.
Овај Универзитет дао је свету многе знамените људе, који су оставили велики траг у науци, култури, уметности, политици. Међу њима су и добитници Нобелове награде за физику и хемију, као и лауреати Нобелове награде за мир — бивши лидер СССР-а Михаил Горбачов и совјетски физичар, академик, депутат и један од твораца хидрогенске бомбе Андреј Сахаров.
Од савремених Руса диплому МГУ има, на пример, вицепремијер РФ Дмитриј Рогозин, затим директорка Централне банке РФ Елвира Набијулина и многи други чланови руске владе.
Такође, МГУ су завршили и бројни политичари, премијери, министри и председници страних држава, као што су први демократски изабран председник Румуније Јон Илијеску (владао у два мандата), бивши лидер Летоније Чаксте Јанис и други.
