Вучић је означио отварање Прокопа тако што је у станицу дошао са сарадницима новим „штадлеровим“ возом, који ће од данас саобраћати на линији Београд–Нови Сад.
Очекује се да ће за потпуно измештање железничке станице из центра града у станицу „Прокоп“ бити потребно годину дана.
У функцији је осам колосека који су изграђени по европским стандардима, као и пет перона, па је „Прокоп“, који је до сада коришћен за возове градске железнице, односно БГ воз, отворен и за пријем и превоз путника возова на релацији Београд–Нови Сад–Београд.
На тој линији ће саобраћати нови „штадлерови“ електромоторни возови, а кроз „Прокоп“ ће наставити свакодневно да саобраћа 105 БГ возова.
Завршетком те фазе омогућено је одвијање железничког саобраћаја у станици на осам од укупно десет пројектованих колосека, као и пријем и превоз путника на пет од укупно шест перона, са свим потребним пратећим радовима за организацију и контролу саобраћаја возова и путника.
Испуњен је предвиђени рок за завршетак радова који је био 420 дана, а вредност уговора од 25,8 милиона евра обезбеђено је из кредита Кувајтског фонда за арапски економски развој. Пројекат је урадио Саобраћајни институт ЦИП.
Радови на реконструкцији железничке станице „Београд центар“ у Прокопу почели су 3. децембра 2014. године.
Урађено је шест станичних колосека — 3, 4, 7, 8, 9 и 10, укључујући и 4 такозвана „извлачњака“, а колосеци 5 и 6 у зони перона изграђени су и пуштени у саобраћај 2010. године, као и 1 и 2 колосек за које је завршен доњи строј, извршена набавка материјала и опреме за каснију уградњу колосека.
На пет од укупно шест перона обављени су грађевинско занатски и инсталатерски радови, као и два путничко–пртљажна потходника — дедињска и сењачка страна.
Уведен је информативни систем за обавештавање путника, а завршени су и санирање хидроизолације на плочи коте 105, контактна мрежа и градња 4 трафо–станице, диспечерски уређаји и локална кабловска мрежа, осигурање станице „Београд центар“, као и распутница „Карађорђев парк“ и „Дедиње“ електронским сигнално–сигурносним уређајима и реконструкција станичне поставнице.
Наредна фаза укључује изградњу станичне зграде, саобраћајног и путничког прилаза са аутопута Е–75 и ободних градских саобраћајница, као и пратеће инфраструктуре.
Такође, предвиђено је да се у „Прокопу“ на плочи подигне горњи спрат станице на којем ће се налазити комерцијални и други садржаји површине више од 100.000 квадратних метара.
Градња станице у Прокопу траје још од 1974. године, када је почела реализација идеје тадашњег градоначелника Бранка Пешића, али од 1996. године није било радова.
Радови на терену су започети 1977. године, али су убрзо прекинути због недостатка финансијских средстава, затим су ’90-их настављени, а поново су прекинути 2000. године.
