Изборна грозница у Војводини успела је да створи раздор у, рекло би се, до сада како-тако компактном бирачком телу Мађара. Мађари, који у Војводини чине око 16 одсто гласача, одувек су били предмет чежње уочи избора свих политичких странака, јер се није једном десило да су њихови гласови били ти који су одлучивали ко је власт, а ко опозиција.
Да се неко намерио на „мађарске гласове“, може се закључити и из „рата“ који је започела организација „Мађарски покрет“ са Савезом војвођанских Мађара. Наиме, ствар се, да кажемо, закомпликовала кад је лидер ове организације Јене Маглаи рекао да није искључено да и они
изађу на изборе.
То свакако не би био проблем да поједини чланови политичке странке СВМ нису у исто време и чланови ове, за сада „цивилне“ а не политичке организације. Због овога, руководство СВМ-а је одлучило да покрене поступак за искључење оних који су чланови и једног и другог „тима“, због
чега је Јене Маглаи, који је иначе и градоначелник Суботице, затражио од СВМ-а да искључи из странке њеног председника — Иштвана Пастора.
Упућени у целу ствар тврде да су у овај политички сукоб Мађара и Мађара, умешане велике странке, стављајући акценат на демократе, који преко „Мађарског покрета“ желе да „преотму“ СВМ.
„Мађарски покрет је и формиран у те сврхе. Ако им то не успе, мислим на преотимање странке, ту је план Б: да изађу као покрет на изборе. Други проблем са СВМ-ом је тај што је до сада углавном ишао сам на изборе, а коалиције правио после избора. У овом случају, пошто је залог
велики, нико не жели да ризикује и да постизборну одлуку остави у рукама Пастора, за кога важи да је у добрим односима и са ДС-ом и са СНС-ом“, тврди саговорник Спутњика.
Да ли и СВМ на тренутна дешавања гледа овако, Спутњик није добио одговор. Ћуте и из „Мађарског покрета“, али и из ДС-а.
Бранко Радун, политички аналитичар, међутим сматра врло могућим да иза овог „окршаја“ стоје демократе, али додаје да има и оних који сматрају да је Иштван Пастор „приватизовао“ странку, и да партиципирање СВМ-а у власти није донео ништа ново за мађарску мањину.
„Подела је врло озбиљна и а ’Мађарски покрет‘ очито није аматерска организација и доста дели мађарско бирачко тело у Војводини“, сматра за Радун.
Он уједно и подсећа да ово није први пут да има подела међу Мађарима, и каже да су више пута на изборе ишли у две, или три колоне.
„Међутим, сада Демократска странка покушава да ’подели‘ Мађаре, јер је то иначе њихова циљна група, а и не заборавимо да је седиште ДС у Војводини… И њихов фокус је ту“, наводи Радун уз коментар да је и унутар СВМ-а „сазрео отпор да породица Пастор држи све“.
Иштван Пастор је за лист „Мађар со“ недавно изјавио да то што ради „Мађарски покрет“ представља издају. Он је уједно рекао да Савез војвођанских Мађара (СВМ) никада неће наступити на изборима с коалицијом „Мађарски преокрет“, јер га чине странке које заступају
екстермистичке идеје.
„Ни у којем случају није могуће да будемо у савезу са странкама које имају радикалне политичке ставове. Ако не прихватамо екстремизам код других политичких партија, онда не можемо прихватити ни екстремизам код странака из мађарске популације“, рекао је Пастор недавно за
новосадски „Дневник“.
Уколико „Мађарски покрет“, који нагиње ДС, буде изашао на изборе прикључиће му се и Демократска странка војвођанских Мађара (ДСВМ), чији је лидер Андраш Агоштон позвао СВМ да им се придружи.
Агоштон сматра да је заједнички изборни наступ такве коалиције мађарских политичких странака у националном интересу Мађара у Србији, односно у Војводини. Осим ДСВМ-а, Мађарском преокрету би се у предизборној коалицији придружио и „Покрет мађарске наде“, „Мађарски
грађански савез“ и „Демократска заједница војвођанских Мађара“.
