Експерти се слажу у оцени да је рад Скупштине без учешћа руске делегације бесмислен, јер је још летња седница показала да ова организација не може да реши низ проблема без учешћа руске делегације. Они истичу да у овој „игри“ та институција губи много, а да су нови покушаји изолације Москве безуспешни, јер Русија има много начина да кроз друге организације изнесе своју позицију и шири утицај.
Русија је до сада уредно измиривала све своје финансијске обавезе пред Саветом Европе, али од даљег развоја ситуације зависиће да ли ће то и даље чинити.
Москва је већ донела одлуку да у фебруару плати трећину износа, око 10 милиона долара, за издржавање те организације. Уобичајена сума до сад је износила око 32 милиона евра. То је око 10 одсто буџета Савета Европе.
Међутим, по мишљењу лидера думске фракције „Праведна Русија“ Сергеја Миронова, Русија би требало да оде корак даље — и одустане од плаћања.
„Требало би да престанемо да вршимо уплате у ту организацију. Новац се уплаћује Савету Европе, али чим ПС СЕ ради без руске делегације, зашто бисмо тај новац уплаћивали? Русија може да преживи без ПС СЕ, али може ли ПС СЕ да преживи без највеће земље — велико је питање…“, рекао је Миронов.
Односи Русије и ПС СЕ захладнели су у априлу 2014. када је Скупштина одлучила да лиши руску делегацију права гласа, учешћа у заседањима тела и активностима мониторинга, због ситуације у Украјини и присаједињења Крима Русији.
Скупштина је у међувремену двапут разматрала питање о враћању права делегацији Руске Федерације, али су санкције, ипак, остале на снази.
Зашто је Русија одбила учешће у ПС СЕ?
Руска делегација је, као одговор на усвојену резолуцију, тада демонстративно напустила Скупштину и одбила да учествује у даљем раду ПС СЕ.
Не желећи да учествује у раду ПС СЕ у улози статисте и немог посматрача, руска делегација није поднела ни захтев за разматрање годишњих акредитива за учешће на јануарском заседању, па неће моћи да учествује на заседањима у Стразбуру до краја године или до нових парламентарних избора у Русији.
„Русија апсолутно ништа не губи. Наше одсуство из ПС СЕ можемо надокнадити радом у другим организацијама. А због нашег неучешћа 2016. године у великом губитку је сама Парламентарна скупштина Савета Европе“, одговорио је шеф Међународног комитета Државне думе Руске Федерације Алексеј Пушков.
Пушков је рекао и да „у садашњем облику, ПС СЕ Русији није потребна“. У тој организацији, према његовим речима, већ 15 година цвета русофобична култура.
И други аналитичари подсећају да се ПС СЕ одавно претворила у орган који упорно критикује и осуђује Москву.
Пре Крима, Русију су оптуживали за догађаје на Северном Кавказу. Али, када се тамо ситуација средила, Европљани су извукли нови „адут“ из рукава — оптужили су Русију за рат у Јужној Осетији, у августу 2008. године. Затим су се „закачили“ за девојке из „Пуси рајота“, од којих су покушали да направе симбол отпора „режиму“… И даље, по списку.
Према речима Алексеја Пушкова, број оних који се противе санкцијама наметнутим руској делегацији непрестано расте, и за укидање рестриктивних мера недостаје још око 50-60 гласова делегата, тако да постоји шанса да санкције крајем ове године или почетком 2017. буду укинуте.
У сваком случају, став Москве је јасан — Русија ће се вратити у ПС СЕ искључиво у равноправним условима и када делегацији буду враћена сва пуномоћја.
Нови председник, нове могућности
Председница Савета Федерације Валентина Матвијенко изјавила је да ће Русија продужити дијалог са новим председником ПС СЕ Педром Аграмунтом, који је „према Русији настројен конструктивно“, и није оптерећен „неинтелигентним одлукама“ које је доносила ПС СЕ, када је Скупштином председавала Ан Брасер.
Нови председник, шпански посланик Педро Аграмон, изабран је на то место 25. јануара, на почетку редовног јануарског заседања у Стразбуру. У свом првом обраћању, Аграмон је поручио посланицима да су мигрантска криза, опасност од тероризма и сукоби у земљама-чланицама Савета Европе главни изазови са којима се европски континент суочава.
