Рат за џепове и стомаке потрошача подигнут је на виши ниво, са наградом од 5,6 милиона долара који је Универзитету Корнел понудила група спонзорисана од стране Била Гејтса, како би био креиран програм који ће „обновити значај научних доказа приликом доношења одлука“ — односно мисија за проналажење чињеница, која се сматра тајним пи-ар потезом представника агробизниса.
Према речима Стејси Малкан из групе „Америка има право да зна“, Корнел Алијанса за науку (КАН), коју финансира фондација Била и Мелинде Гејтс, промовише производњу и употребу ГМО-а, за који многи сматрају да изазива рак. Верује се да неки научници сарађују са агрохемијском индустријом у производњи онога за шта многи мисле да је неискрено извештавање о ефектима које генетски модификована храна има на људски организам.
КАН, који је почео са радом 2014. године, представља се као непрофитна организација која заговара приступ биотехнологији како би се победила глад у свету и неухрањеност у земљама у развоју. Ову групу оптужују за промовисање интереса агрохемијских гиганата, укључујући „Монсанто“, „Доу“ и „Дупон“.
Њихова пи-ар кампања се селективно бави генетски модификованом храном, избегавајући сазнања на хиљаде научних докумената у којима се објашњавају потенцијални негативни ефекти ГМО усева. Политички директор КАН-а Марк Линас живописно је илустровао како про-ГМО пропагандна машинерија функционише. У чланку за „Њујорк тајмс“, он је за забрану култивисања генетски модификованих усева у више од половине земаља ЕУ окривио популарни став „окретања против науке“, назвавши те земље-чланице „коалицијом неуких“.
Пи-ар тактика агробизнис индустрије, на коју се КАН ослања, промовише лажну идеју безбедности и неопходности генетски модификоване хране, наводи се у новом извештају групе „Пријатељи Земље“. Са друге стране, новинарка „Бостон глоуба“ Лаура Кранц, известила је да је директор „Монсанта“ рекао професору Харварда Калестоусу Јуми да напише студију у којој би објаснио неопходност да се афрички народ храни ГМО храном. „Монсанто“ није само предложио ту тему професору Калестоусу Јуми.
„Ишли су толико далеко да су обезбедили сиже онога што би извештај требало да каже и предложили наслов. Компанија је тада повезала професора са једном маркетиншком компанијом како би промовисали студију на интернету, као део стратегије да се добије наклоност читалаца и законодаваца“, написала је Кранц.
Јума је рекао да „Монсанто“ није финансирао његово истраживање, тврдећи да је новац добио од Гејтс фондације, организације која већ дуго сарађује са „Монсантом“ у протежирању ГМО пројеката.
Према анализама из 2014, скоро 3 милијарде долара из Гејтс фондације, намењених смањењу глади у Африци, заправо су отишле у богате земље, углавном универзитетима и истраживачким центрима. Из КАН-а тврде да нису свесни веза између пи-арова агробизниса и научника који су „допринели научном консензусу о безбедности ГМО-а“. Тимоти Вајз, професор Универзитета Тафтс, у чланку „Рат критичара ГМО“ указује на недостатак научних доказа у ГМО дебати, и примећује улогу масовних медија у лажним извештавањима о ГМО.
„Оно што видимо је оркестрирана кампања којом се критичари ГМО обележавају као антинаучници, док се притом не нуди озбиљна дискусија о научним контроверзама које постоје“, написао је Вајз.
Он је додао да је један од индикатора те кампање новчана награда коју Гејтс фондација даје Корнел Универзитету за „деполаризацију дебате о ГМО“.
„Гејтс фондација плаћа научницима и адвокатима на Корнелу да би им помогла да убеде неуку публику која ’можда није добро информисана‘ — да су неуки и да им је испран мозак. То је као да деполаризујете оружани сукоб тако што једној страни дајете више оружја“, тврди Вајз.
Директорка КАН-а докторка Сара Еванега тврди да њена група није повезана, нити да добија новац од агрохемијске индустрије. „Ми не пишемо за инустрију, нисмо њихови адвокати нити промовишемо производе те индустрије“, истакла је Сара Еванега.
