Врућа зима на Косову. Опозиционе странке у Приштини најавиле су блокаду парламента како би спречили посланике Скупштине да за новог председника Косова изаберу Хашима Тачија. У исто време, владајућа већина намерава да пре 17. фебруара одржи Скупштину и изабере Тачија за председника Косова, јер уколико Косово не добије новог председника до 7. марта — иде се на ванредне изборе.
Да ли су ванредни избори добро решење за излазак из политичке кризе на Косову, и да ли је Тачи најбољи кандидат за председника, питање је којима се ових дана бави политичка јавност на Косову.
Ставови власти и опозиције, и кад је реч о ванредним парламентарним изборима и кад је реч о кандидатури Тачија за председника Косова, дијаметрално су различити. Слично расположење је и међу грађанима Косова, с тим што се у једном ставу донекле слажу са опозицијом — не мисле да је Хашим Тачи добар избор за председника.
То је донекле парадоксална ситуација, јер странка Хашима Тачија, по истраживањима јавног мњења, тренутно ужива највеће поверење грађана. У исто време Косовом поодавно колају приче да је бивши командант Змија, што је био ратни надимака Тачија, истрајан у намери да постане председник Косова, како би овлашћења амандманима кроз скупштину изменио, то јест, допунио овлашћења председника, чиме би наводно успео да избегне подизање оптужнице пред Судом за ратне злочине ОВК, што га по свој прилици чека, чим суд почне са радом.
Ако пак Тачи не успе да постане председник Косова, спремио је и план Б, чији је сценарио базиран на још већој политичкој нестабилности на Косову, али и могућим инцидентима.
Аналитичари са Косова, саговорници Спутњика, Бехљуј Бећај и Фадиљ Лепаја, избегли су одговор о могућим инцидентима под палицом Тачија ако он не буде изабран за председника, али се обојица слажу да он никако није добар избор за ту функцију.
И Бећај и Лепаја кажу да се од будућег председника очекује да буде оличење јединства, а Тачи није та личност. Бећај каже да је он више оличење раздора него слоге на политичкој сцени Косова.
„Евентуални избор Тачија за председника је далеко од рационалног решења. Он је, да кажем, и узрочник и генератор оваквог стања на Косову и оличење тоталног подбачаја пре свега у односима међу нама (Албанцима), али и у економском и правном развоју, где не владају правда и закони, него појединци. По мени, он није личност која може да уједини Косово, већ сматрам да би био подстрекач даљих несугласица“, наводи Бећај.
Тачију се на душу ставља и фијаско у Унеску, али и чињеница да Косово није добило визну либерализацију. Замера му се и што је у његовом мандату министра спољних послова Косово признало само две државе.
Лепаја, такође сматра да је Тачи лош избор.
„Ако се Тачи нада да му је председничко место нека заштита пред правом, онда није ни чудо што увлачи толико енергије у свој избор за ту функцију“, каже Лепаја.
Ванредни избори за косовски парламент, по речима наших саговорника, не би донели много промене на Косову. Бећај каже да би они били доливање уља на ватру, јер у разореној ситуацији између позиције и опозиције нема јасног курса о променама.
„Мислим да би могући ванредни избори имали неколико последица. Као прво, сложену и критичну кампању, имајући у виду односе позиције и опозиције. С друге стране, и да избори протекну коректно, што је готово немогуће, моја је прогноза да ћемо имати сличан распоред снага. Верујем да је садашње решење политичке кризе у формирање прелазне владе, како би се стекли услови за фер изборе“, каже он.
Бећај такође није сигуран и да, уколико би на ванредним изборима победила садашња опозиција, нема гаранције да се нова не би понашала исто као претходна, што је по њему зачарани круг.
Лепаја сматра да избори не би донели другачије бројно стање у парламенту, те стога мисли да од истих не би било ни користи.
„Избори не би донели решење и нису одговор на постојећу кризу“, сматра он.
Срби са Косова, бар онај део који партиципира у садашњој власти на Косову, нису били расположени да коментаришу могућност ванредних избора на Косову, али ни Тачијеву кандидатуру за председника Косова.
Иначе, против Хашима Тачија српско Тужилаштво је подигло оптужницу због ратних злочина над српским цивилима, а да би постао председник вероватно ће му бити неопходни и гласови српских посланика.
