Александар Кулиш, шеф Уједињене корпорације за производњу инструмената, која ради при Ростеху, изјавио је да је основни проблем са којим се суочавају у изради овог егзоскелета проналазак одговарајућег напајања.
„Радимо на томе… У овом тренутку се наш егзоскелет састоји од бројних механизама за управљање, али му је неопходан извор енергије, што значи да нам је потребна батерија која би била довољно јака да снабдева енергијом роботско одело сатима“, рекао је Кулиш.
Постојећи прототипови се углавном користе за преношење робе. Превише су гломазни и спори да би се нашли у борби, додао је он.
„Верујемо да је неуро-интерфејс који спаја људски мозак са роботским оделом најефикаснији начин за његову контролу. Проблем је у томе што морамо да научимо компјутер да разуме команде које шаље мозак, и управо на томе радимо“, закључио је шеф Уједињене корпорације за производњу инструмената.
Основна функција егзоскелетона је да ономе ко га носи помогне појачавањем његове снаге и издржљивости. Углавном су дизајнирани за потребе војске, како би војници могли да понесу велики терет, како у борби тако и ван ње.
У цивилним областима, слични егзоскелети би могли да се користе за помоћ ватрогасцима и другим спасиоцима да преживе у опасним условима.
Медицина је још једно поље на ком би могла да се користи технологија егзоскелета — за већу прецизност током извођења операција, или за помоћ медицинским сестрама да померају пацијенте.