Истраживање је показало и да 15 одсто грађана не би гласало уопште, док 9 одсто не зна шта би одговорило на то питање.
Анкета у којој је учествовало 1.027 испитаника старијих од 18 година рађена је према стандарду „Евробарометра“, наводи се у саопштењу Канцеларије.
Такође, истраживање показује да је подршка грађана реформама, као и претходних година, веома висока.
Од укупног броја испитаника, њих 73 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.
Борбу против корупције (20 одсто), реформу правосуђа (16 одсто), реформу образовног система (15 одсто) и реформу здравственог система (13 одсто) грађани препознају као најзначајније реформе које највише утичу на њихов свакодневни живот, наводи се у саопштењу.
Следећа по важности је боља заштита људских права, као и реформа пољопривреде (7 одсто) и заштита потрошача (5 одсто).
Највећи проценат грађана, њих 65 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно две трећине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се дијалогом дође до одрживих решења.
Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 30 одсто њих била добра ствар, 29 одсто грађана сматра да је то лоше, а 41 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.
За највећи број грађана — њих 18 одсто, чланство у ЕУ представља могућност да се уреди стање у нашој држави, више могућности за запошљавање (16 одсто), пут ка бољој будућности младих људи (15 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (12 одсто).
Кад се ради о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, 27 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у последњих 15 година, 20 процената мисли да је реч о Русији, за Јапан се изјаснило 15 одсто грађана, док је на четвртом месту Кина са 14 процената.
Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси у процесу приступања Европској унији и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.
