Почетак изборне трке за претендента на изборима за америчког председника из редова демократа и републиканаца у савезној држави Ајови донео је изненађење.
На страни демократа Хилари Клинтон и Берни Сандерс су били раме уз раме, са готово истоветном подршком — 49 одсто са једне и друге стране — иако су анкете давале бившој државној секретарки сигурну предност. За длаку је победу однела Клинтонова, која је за говорницом испустила уздах олакшања. Невероватан податак је да је у неким случајевима, због изједначености, одлучило бацање новчића — писмо, глава — што амерички закон дозвољава.
На страни републиканаца такође изненађење. Доналда Трампа, који је у анкетама најављиван као победник, престигао је ултраконзервативац Тед Круз, сенатор из Тексаса.
Ово говори да Американци желе промене и да зато дају шансу новим лицима. О томе говори и велика излазност, као и велика мобилизација млађих гласача.
Млади гласају за седамдесетчетворогодишњег Сандерса, који води, за америчке прилике, изузетно леву политику. Попут европских социјалдемократа, залаже се за социјалну државу благостања. За њега је велики део младих гласача, у земљи у којој су се социјалне неједнакости продубиле за време демократе Барака Обаме. Сандерс је готово до јуче важио за маргиналца, па се може говорити о правом феномену.
Али млади су и уз Трампа, што говори да се окрећу политичарима који су против система.
Иако је најозбиљнији кандидат демократа Хилари Клинтон, која се на позорници појављује са својим мужем, остарелим Билом Клинтоном, она не привлачи симпатије ни ентузијазам. Све мање јој се верује, на њу се гледа као на кандидата елите, а у САД је све више незадовољних елитом.
Клинтонови су прве изборе добили 1992. године, пре 23 године, делују као да их је прегазило време, али имају моћне спонзоре, а новац је један од кључних полуга америчке председничке кампање. Свака следећа је најскупља. Процене су да ће за овогодишње изборе свака странка потрошити око милијарду долара. Хилари је управо добила 6 милиона долара од Џорџа Сороша, берзанског спекуланта који је добро познат српској јавности, док је Сандерс добио много донација од домаћинстава и непознатих симпатизера.
Сенатор из државе Вермонт позива на политичку револуцију, али је питање да ли су Американци за њу спремни. Средовечни и старији који гласају два-три пута више него млади, одлучили су се у овој фази за Хилари Клинтон и Теда Круза, америчког јастреба и ултраконзервативца. Круз представља верску десницу, против је контроле оружја, против пореза, против компромиса у Сенату.
О томе да су се Американци заситили династија показује и неуспех Џеба Буша, сина и брата бивших председника из редова републиканаца, иако за њега новац није проблем.
Шта ова тенденција говори о Обамином наслеђу? Обама је хтео да промени Америку, себе је видео као неку врсту Регана на левици, реформатора, новог Кенедија. Желео је да понуди нови „амерички сан“, али већину обећања није испунио. Није зауставио ратове, није укинуо смртну казну, коју у свету спроводе само диктатуре, није затворио Гвантанамо. Иако је изгурао социјални програм, друштвене неједнакости су се продубиле. Остао је само симбол — први црнац у Белој кући.
