Срби на Косову су ионако на тешким мукама, јер ће ускоро морати да одлуче да ли ће подржати кандидатуру Хашима Тачија за председника Косова или не. Међутим, прича се да би могли да прибегну малом лукавству тако што би изашли са својим кандидатом, с обзиром на то да по законима Косова свако ко прикупи 30 потписа посланика може да постане кандидат за председника. Хоће ли бити изгласан зависи од тога да ли ће добити двотрећинску већину у парламенту.
Ову могућност први је у јавност изнео председник листе „Српска“ Славко Симић, рекавши да би Срби лако могли да сакупе 30 потписа у приштинској скупштини за свог кандидата, јер „имају коректне односе са свим албанским странкама“, како у опозицији тако и у власти у којој и партиципирају. Додуше, српски посланици се ограђују од термина „председник Косова“, напомињући да они имају председника државе и да он седи у Београду.
Према косовским законима, председник се бира у парламенту. Иначе, Симићева изјава изазвала је благо стање шока у приштинској јавности, а тамошњи медији већ су почели са спекулацијама на ову тему. Посланици из Тачијеве странке нису желели ово да коментаришу, али су и посланици листе ’Српска‘ остали недоречени, уз објашњење да „не би да коментаришу изјаве председника своје листе“. Славко Симић је био недоступан.
Дакле, постоји ли политичка комбинаторика по којој би Србин могао заиста да постане председник Косова? И које су то албанске странке које би гласале за српског кандидата?
Фатмир Шехоли, политички аналитичар из Приштине, пре свега је изненађен оваквом изјавом председника листе „Српска“ и каже да би ово могло да значи да листа „Српска“ има неки договор са неким мањинским странкама Рома, Ашкалија, бошњака, или Египћана.
„Листа ’Српска‘ је у коалицији са Хашимом Тачијем и Исом Мустафом, а њихов кандидат за председника је Хашим Тачи. Неизводљиво је да у оваквим околностима било ко од Срба буде изгласан за председника Косова, а у будућности ако буде договора са албанским политичким партијама, ко зна“, каже Шехоли.
Он је уверен да у овим околностима нема никакве теорије да неки албански посланик да глас Србима.
Осим Шехолија, нико од других албанских аналитичара није хтео да прича о овоме, сматрајући да су то „спекулације из Београда како би се узнемирила јавност на Косову“. Било је и оних који су ову могућност прокоментарисали речима да би у том случају „Косово било проглашено за најдемократскију државу на свету“.
Додуше, и Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, недавно је подсетио да би по плану Мартија Ахтисарија на челу једне од три најважније институције (председништво, влада и скупштина) требало да буде представник мањина, што досад није био случај. Како је рекао, у то име „волео би да види Србина на челу јужне српске покрајине“, јер би то био одраз демократичности на Косову.
Ако посланици косовске скупштине не изаберу двотрећинском већином председника у првом кругу, онда се одржава други круг, где је такође потребна двотрећинска већина. Ако ни тада нико не добије потребну већину, одржава се трећи круг, када је потребно да за кандидата гласа 61 посланик. На Косову и Метохији тренутно живи 93 одсто Албанаца и само 6,7 одсто Срба, па у неформалном разговору управо ову чињеницу Албанци истичу као „оправдање“ зашто је нереално да Србин буде не само председник, већ и кандидат за председника Косова.
