На донаторској конференцији у Лондону је прошле недеље прикупљено више од 10 милијарди долара за помоћ избеглицама из Сирије у околним земљама, Турској, Јордану, Ираку, али и у самој Сирији где је ратом погођено око тринаест и по милиона људи, а чак шест и по милиона је интерно расељено.
Међутим, поставља се питање како доставити помоћ под ратним дејствима? Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду сматра да управо то питање отвара прави циљ Лондонске конференције, чије се одржавање поклопило са прекидом преговора у Женеви.
„Научили смо да многе ствари које делују јако лепо могу да се злоупотребе. И овде би могло да буде злоупотребе, да се каже да сакупљени новац не може да се искористи на адекватан начин, јер нема безбедности за достављаче. Да је потребно осигурати неку врсту хуманитарног коридора, територије на којој би били безбедни и то би могао да буде изговор за неку врсту интервенције коју би подржао Запад“, каже Јанковић.
Он додаје да је са друге стране Европска унија морала коначно да седне за сто и бави се питањем миграната, јер је на великом економском и социјалном удару. Преко 90 одсто избеглица у ЕУ долази преко Турске која контролише њихов прилив у Европу, 3 милијарде евра које је ЕУ обећала Турској још у септембру за збрињавање избеглица из Сирије на њеној територији, Турска још није видела, тако да је и њој у интересу коначан разговор о помоћи, каже Јанковић, али додаје да је први приоритет Турске да њена војска уђе у Сирију.
Он не верује да би наставак преговора у Женеви, који су прекинути на дан одржавања Донаторске конференције за Сирију, могао да донесе мир тој земљи, с обзиром да на њима није прихваћено учешће курдских снага, јер се самим тим не преговара са неким ко делује на терену, ко се бори против терориста.
„Турска се већ дуго нуди да уђе, од 2012. године, прво зато што жели да спречи стварање курдске државе на територији Сирије, са друге стране, очигледно је да Турска сарађује са ДАЕШ–ом, са којим све теже тргује због интервенције Русије, па то чини преко Ирака. Уласком на територију Сирије они би помогли ДАЕШ–у, били би у директном контакту“, оцењује Јанковић.
Са тим одличним познаваоцем прилика на Блиском Истоку разговарали смо и о сложеној ситуацији у Либији, али и о Јемену у коме рат бесни већ годину дана.
Тамо су три фракције у сукобу, Хути, паравојна милиција, коју чине шиити са севера и присталице бившег председника Салеха, друга групација су снаге одане новом председнику Хадију, који има подршку Саудијске Арабије, чије су јединице прошле године ушле у Јемен.
„Иако њихове трупе користе америчко наоружање, Хути им успешно парирају, чак су у неколико наврата уништили неке пограничне постаје Саудијске Арабије на њеном делу територије. Трећа снага тзв. Ал Каида Јемена, локалне полиције исламиста, такође контролишу део земље на југу. Они ратују и против једних и других. То је грађански рат који није грађански јер у њему поред Саудијске Арабије посредно учествују САД, али и Велика Британија“, објашњава Јанковић.
У емисији "Спуњик интервју" упитан о тренутној ситуацији у Либији, он је рекао да та земља више не постоји…
