„С обзиром на то да је руководство НАТО–а недавно пристало на преговоре о приступању Црне Горе као 29. чланице Алијансе, морамо поставити питање цене“, сматра аутор.
Каква је то земља? Становништво — 620.000. Премијера Мила Ђукановића редовно оптужују да руководи криминалном државом, пише Гордон за „Вашингтон тајмс“, али он игнорише периодичне масовне протесте против уласка земље у НАТО, које подстрекује Москва.
Сам Ђукановић је био умешан у прање више од милијарде долара зараде од шверца цигарета, према судским документима из Италије и Швајцарске. Једини разлог због којег га Италијани нису ухапсили је — дипломатски имунитет. На крају крајева, он је шеф државе, коментарише аутор.
„Балкан, укључујући и Црну Гору, постао је главни центар трговине оружјем у Европи. Природни резултат су празна складишта оружја која су остала од југословенске војске, лоша ситуација са истим таквим унутрашњим стањем и процват црног тржишта“, пише у чланку.
Није изненађујуће што то оружје пада у руке радикалних исламиста.
„После напада терориста на ’Шарли ебдо‘ у Паризу проше године француске власти су веровале да су аутомати ’калашњиков‘ стигли са Балкана, и то је само мали део војног оружја, прокријумчареног у Француску из таквих места као што је Црна Гора (по неким проценама 4.000 комада оружја)“, каже Гордон.
„Узимајући у обзир да је све у вези са Црном Гором превара, зашто би НАТО преузео на себе такав терет?“, пита се аутор и одговара — „зато што је алтернатива још гора“.
„Од тренутка када је Хрватска примљена у НАТО 2009. године, Црна Гора је остала једино парченце Јадрана, које не улази у Алијансу. Агресивни руски медвед је кренуо у лов и покушава да обнови империју, и Москва би са задовољством од ње направила други Калињинград“, наводи се у тексту.
„Управо због тога ширење НАТО–а, у који треба да уђу и балкански кандидати — Црна Гора, Босна и Херцеговина и Македонија, има смисла. То се такође тиче и Грузије на обали Црног мора“, каже Гордон.
Ђукановићу је потребно да пошаље јасан сигнал: НАТО — то није папир „којим се излази из затвора“. Бивши премијер Хрватске Иво Санадер осуђен је на 10 година затвора за корупцију, повезану са подмићивањем, убрзо након што је његова земља примљена у Алијансу, подсећа аутор.
„Улазак Црне Горе у НАТО је пун погодак, али се мора одвијати под одређеним условима. Слобода није бесплатна“, закључио је аутор.