Према том споразуму, Турској је након Првог светског рата формирана северна граница и враћени су јој делови Јерменије и Грузије.
Посланици Државне думе Валериј Рашкин и Сергеј Обухов, обојица из Комунистичке партије Русије, навели су да Споразум треба раскинути због све агресивнијег понашања турских власти. Ову иницијативу је подржала и партија „Справедливаја Русија“ која сматра да тај споразум није у складу са националним интересима Русије.
Према њиховим речима, иако раскид Споразума можда неће имати правни основ, то ће бити начин да се одржи лекција Турској да ништа није вечно, те да тренутна политика Анкаре може да се окрене против ње саме.
Међутим, многи аналитичари сматрају да раскидање Споразума може довести у питање међународну безбедност коју Русија, као правни наследник СССР-а, гарантује након формирања послератних граница у Европи, због чега је и добила место у Савету безбедности УН.
Политички аналитичар са Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука Виктор Надеин-Рајевски каже да се Русија учешћем у међународним организацијама обавезала да гарантује те границе у Европи.
Из тог разлога, наглашава он, раскид Споразума треба детаљно изучити са правне стране, односно колико би се то одразило на очување граница.
„Такође треба поставити питање да ли је неопходно додавати политички притисак на целокупну ситуацију у региону“, додаје аналитичар.
