Ракета је прелетела Жуто и Источно кинеско море, прошла кроз јапански ваздушни простор, а њени делови пали су у Тихи океан код Филипина.
Верује се да је Пјонгјанг лансирао унапређену верзију ракете „тепо донг 2“, која може да досегне, између осталог, и до територије Сједињених Америчких Држава. То мишљење дели и војно–политички аналитичар Мирослав Лазански.
„Та ракета има интерконтинентални домет и она уместо сателита може да понесе и нуклеарну бојеву главу. Зато је Запад узнемирен, тиме Северна Кореја показује да је овладала техником производње балистичких пројектила великог домета. Са том ракетом они могу да гађају не само Аљаску, већ се полако приближавају и западној обали САД, могу да поклопе и Гвам на Пацифику“, каже Лазански за Спутњик.
Он напомиње да је кинеско саопштење поводом тог догађаја доста уравнотежено.
„Они су рекли — мирољубива истраживања космоса нису никоме забрањена. И нису. Али, друга је ствар што Северна Кореја, са својим режимом и владавином таквим каквим јесу, изазива негодовање на Западу и читавом свету, и што сваки војни експеримент који она предузме одмах изазива једну врсту панике“, објашњава аналитичар.
Пуковник руске војске, војни аналитичар Михаил Тимошенко каже да уколико је земља у могућности да лансира сателит у орбиту, то би могло да значи да би Северна Кореја могла да искористи те технологије за лансирање интерконтиненталне ракете. Он напомиње да тренутно Пјонгјанг има само један носач ракета са дометом до 6.000 километара.
„Коме прети ова ракета? Евентуално Кини. Међутим, било би погрешно мислити да ће Северна Кореја напасти руку која је храни. Хоће ли Северна Кореја напасти Русију? Руска војска има систем С–400 у граду Владивостоку, који се налази 100 километара од руско–корејске границе. Северној Кореји не треба интерконтинентална ракета за евентуални напад на јужног суседа, јер су довољне ’обичне‘ ракете, као и за напад на Јапан“, каже Тимошенко.
Он каже да САД опет спинују јавност и користе планове Северне Кореје као изговор за ширење сопственог ПРО, рецимо за размештање система у Јапану који, као и увек, „неће бити уперен против Пјонгјанга, већ против Русије и Кине”, каже Тимошенко за Спутњик.
Јужнокорејски медији, позивајући се на обавештајне службе Сеула, објавили су да су поједине компоненте ракете наводно увезене из Русије, али нису наведени никакви детаљи или потврде у вези са тим. На то је сместа реаговао вицепремијер Русије Дмитриј Рогозин, који је на свом твитер налогу написао да „саопштење јужнокорејске обавештајне службе звучи, у најмању руку, као анегдота“.
Ни Мирослав Лазањски не сматра да је такав сценарио могућ јер, како каже, Северна Кореја нема ни најмању потребу да увози ракете. Напротив.
„Ако ишта добро извозе по свету то су ракете, а ракетне системе средњег домета дали су и Ирану. Овладали су производњом побољшаног ракетног система СКАД, направили су ракете ’таеподонг‘ и ’нодонг‘, ракете средњег и повећаног средњег домета, а сада и интерконтиненталног домета. Сумњам да би Русија имала неког интереса да им то продаје, а са друге стране, мислим да су то могли да добију и од Кинеза. Кинези такође имају јако развијене ракете интерконтиненталног домета, а и ближи су им“, каже Лазански.
Савет безбедности УН је на хитној седници усвојио саопштење које су подржали Кина, иначе савезник Пјонгјанга, и осталих 14 земаља–чланица. Америчка амбасадорка при УН Саманта Пауел саопштила је да ће ускоро, „као одговор на опасна и озбиљна кршења међународних договора“, бити усвојена резолуција о новим санкцијама.
Стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин нагласио је да нова резолуција СБ, која ће појачати санкције према Северној Кореји, не сме да доведе до хуманитарног и економског колапса у тој земљи. Лазански објашњава да су санкције врста економског рата, али верује да у овом случају, њихово усвајање и није баш тако извесно.
„Северну Кореју не можете никада ставити потпуно под санкције, јер она има границу са Кином, којој није у интересу да северно–корејски режим падне. Ако би се то догодило и ако би дошло до уједињења Северне и Јужне Кореје по моделу две Немачке, Кина би на својим границама имала америчке снаге“, тврди Лазански.
Како каже, Кинезима заправо одговара једна врста благог пркоса Северне Кореје, јер то запошљава и Јапанце и Јужнокореанце и Американце, и на неки начин олакшава Кинезима њихову конфронтацију на Пацифику.
„Чисто сумњам да ће санкције Северној Кореји изгласати Русија и Кина, јер Русија у принципу не одобрава санкције, а и сама је под њима“, каже аналитичар.
Лазански сматра да ни режиму у Сеулу не одговара додатно заоштравање на том простору, јер чим је Корејско полуострво изложено таквим војним и политичким турбуленцијама, нема инвестиција на том простору.
Он сматра да Пјонгјанг заправо шаље поруку међународној заједници — по узору на власти у Техерану — да санкције треба да јој буду укинуте, или ће у супротном наставити да развија своје наоружање.
„Иран је исто тако форсирао свој нуклеарни војни програм, али су уследили преговори у Бечу где је Запад рекао — обуставите нуклеарни војни програм, а ми ћемо скинути санкције. Техеран је успео, прекинуо је нуклеарни програм и санкције су скинуте. То покушава и Северна Кореја, јер су постали свесни да морате бити снажни да бисте нешто постигли у преговорима са Западом. Они иду на то да својим атомским нуклеарним пробама и лансирањем таквих ракета једноставно поруче — скините нам санкције, иначе ћемо ускоро детонирати и пету атомску бомбу. Дакле, то је једна врста ракетне дипломатије“, тврди Лазански.
