Берни Сандерс, дојучерашњи аутсајдер у борби за председничког кандидата демократа, задао је први велики ударац Хилари Клинтон. Бивша државна секретарка је пре девет месеци ушла у кампању за председничког кандидата као фаворит. У њеном окружењу већ су је видели као прву жену у Белој кући. Не у кухињи, већ у овалном кабинету. Изборна трка је требало да буде готово рутинска ствар.
Избори у Ајови, и још више у Њу Хемпширу, показали су да гласачи нису спремни да прогутају још један добро упакован политички производ назван „прва жена на челу Америке“ која ће наследити „првог црнца на челу Америке“.
Након Ајове, у којој се Хилари извукла за длаку — на неким гласачким местима бацао се новчић — Сандерс је у Њу Хемпширу убедљиво победио и показао да је постао озбиљан кандидат.
„Прешли смо дугачак пут“, рекао је својим присталицама након што су проглашени резултати.
Кампању је почео са празном касом. Наспрам моћне Клинтонове изборне машине изгледао је као Давид против Голијата. Сада има десетине хиљада волонтера и десетине милиона долара у каси, новац који стиже од симпатизера из свих крајева земље.
Највеће изненађење је што Сандерсу прилазе гласачи на које је Клинтонова највише рачунала — млади и жене. Чак 83 одсто младих је за Сандерса, за Клинтонову — 16 одсто. Однос снага није ништа бољи када је реч о независним кандидатима — 72 одсто је за Бернија а 27 одсто за Хилари. Али право изненађење је наклоност коју му указују жене — 55 наспрам 44 одсто, колико је гласало за његову противницу. Тај проценат је још већи међу млађим женама.
На чему Сандерс добија Клинтонову? Седамдесетчетворогодишњи сенатор из Вермонта говори о политичкој револуцији, позива на промену система, на борбу против расизма, ратоборне спољне политике и похлепе владајуће елите, оличене у чувених „један одсто богаташа“.
Називају га комунистом, али његова политика је социјал-демократија европског типа, док је Хилари у прошлости често кокетирала са конзервативним ставовима републиканаца и моћним војним и индустријским лобијима који је подржавају. Она је, на пример, једини кандидат демократа који је и даље за смртну казну. Вртоглави успон Сандерса ју је натерао да направи заокрет налево.
„Породицама средње класе неће бити повећан порез док ја будем била председник“, поручила је присталицама: „моја мета су милионери, мултимилионери, корпоративне рупе, новац који иде преко Бахама, преко Бермуда. Замислите да поново поверујемо у народну владу која се залаже за интересе народа. То је оно што заједно морамо да замислимо и остваримо“, каже Клинтонова.
И то није све: „Не можемо да дозволимо никаквом лобију, ниједној групи која није изабрана, а која има везе са новцем, оружјем, дрогом, нафтом, осигурањем, чим било, да и даље контролише нашу владу“, поручује бивша државна секретарка Барака Обаме. Сандерс нема много муке да докаже да је управо она кандидат система који финансирају лобији.
Његова победа међу демократама и Доналда Трампа међу републиканцима у Њу Хемпширу заснива се на убеђењу гласача да они верују у оно што говоре. То не мисле за Клинтонову.
