Владимир Хрустаљов, стручњак за севернокорејско наоружање, експерт међународне организације „Лајфбоут фондејшен“ изјавио је за Спутњик да Северна Кореја не представља претњу по Јужну Кореју, САД и Јапан.
У интервјуу за Спутњик Хрустаљов је рекао да Северна Кореја и земље које она сматра непријатељским имају потпуно различите офанзивне потенцијале, укључујући и нуклеарни.
„Са друге стране, требало би схватити да Северна Кореја полако постаје довољно развијена нуклеарна држава. Очигледно је да уколико дође до рата, Пјонгјанг, у принципу, представља претњу за регионалне савезнике САД, попут Јужне Кореје и Јапана, јер поседује нуклеарно оружје. Чињеница да је Пјонгјанг лансирао ракету дугог домета са сателитом говори о растућем технолошком потенцијалу ове земље, али корејске активности су више изговор него разлог за политику одвраћања Северне Кореје и за размештање америчког система ПРО, који би смањио стратешки утицај Кине у региону“, каже Хрустаљов.
Руско Министарство спољних послова је изразило забринутост због информација о почетку преговора између Вашингтона и Сеула о размештању система ПРО, а Москва сматра да би Вашингтон могао да искористи лансирање корејске ракете као изговор.
— Као пример навео бих систем ПРО у Европи. Односи са Ираном се нормализују, а систем и даље постоји. Мислим да у првој фази САД желе да неутралишу претњу од регионалних играча попут Ирана и Северне Кореје. А након што буду створени технолошки услови, САД и њени савезници ће почети да стварају већи систем ПРО, који би био ефикасан против великих сила попут Русије и Кине. Јасно је да би евентуално постављање система ПРО у Јужној Кореји било првобитно уперено против Пјонгјанга. Али, чим дође до усавршавања тог система, он ће бити све више уперен против великих играча.
Својевремено сте рекли да се Северна Кореја наоружава, и то ослањајући се на сопствене снаге. Одакле јој високе технологије, имајући у виду да ова земља не спада у категорију најпросперитетнијих? И шта Ви мислите о оптужбама на рачун Русије, која је наводно предала Пјонгјангу одређене технологије?
— Азијске земље често копирају, односно репродукују технологије које су у неком тренутку добиле као пробни образац. Јасно је да је Северна Кореја својевремено имала приступ одређеним ракетним комплексима и другим врстама наоружања. Осим тога, прве балистичке ракете (совјетске ракете „Скад“) током 70-их су допремљене у Северну Кореју из Египта. То је технологија са краја ′50-их, стога су севернокорејски научници имали прилику да проуче и да репродукују ове системе. На тај начин је Пјонгјанг почео да развија сопствени ракетни програм. Исто као што је у време Садама Хусеина Ирак „тјунинговао“ совјетске ракете.
Што се тиче руских технологија, не верујем да су севернокорејски научници имали приступ њима, јер је током ′90-их руководство у Москви спречавало одлазак руских стручњака за ракете у ову земљу. Тврдња да је Русија на неки начин помагала Северној Кореји чиста је глупост. Осим тога, када је 2012. Јужна Кореја у мору нашла делове севернокорејске ракете, стручњаци у Сеулу нису пронашли делове који су произведени у Русији. Ракета је била направљена од делова који се слободно продају на разним тржиштима и не потпадају под ембарго.
Неко ће рећи да су технологије из ′50-их и ′60-их застареле, али то није истина. Рецимо, да ли сада свака земља има капацитет за слетање на Месец? Нема. А то је технологија из ′60-их. Прва нуклеарна бомба је тестирана 1945. године. А колико земаља тренутно има нуклеарно оружје — или трансконтиненталне балистичке ракете? Узгред, мислим да ће у догледној будућности Северна Кореја правити управо овакву ракету.
Да ли се може рећи да је Северна Кореја лансирала балистичку ракету а не сателит, јер, наводно, овакве технологије нису потребне Пјонгјангу?
— Сателити су потребни и наменској индустрији. Као што кажу војни стручњаци, уколико земља нема бар један сателит, она није независна. Познато је да уколико дође до сукоба одређене државе са водећим западним земљама, ове земље ће одмах оставити непријатеља без информација које се добијају преко сателита. Уколико земља нема „старијег брата“ који јој омогућава приступ својим сателитима, она је приморана да развија сопствени програм. Што се тиче ракете коју је Северна Кореја лансирала пре неколико дана, цео процес је био потпуно транспарентан. Да је реч о војној ракети, то се никада не би десило.
Али Пјонгјанг сигурно има ракету за војне сврхе. Током параде 2010. у севернокорејској престоници била је приказана ракета са два или три степена, која би могла да постане прототип за балистичку ракету далеког домета. Што се тиче ракета „инха“, то су искључиво ракете-носачи.
