„Наш поглед је уперен, пре свега, у оне делове света у којима су хришћани прогоњени. У многим земљама Блиског истока и Северне Африке наша браћа и сестре у Христу страдају, истребљују се читаве породице, села и градови. Њихови храмови су подвргнути варварском рушењу и пљачкању, светиње скрнављењу, споменици уништењу. У Сирији, Ираку и другим земљама Блиског истока, ми с великим болом видимо масовни прогон хришћана с оне земље у којој је почело ширење наше вере и на којој су они живели од апостолских времена заједно с другим религијским заједницама“, наведено је у тексту.
Патријарх и папа позивају међународну заједницу „да под хитно предузме акције за спречавање даљег прогона хришћана с Блиског истока“.
„Дижемо глас за заштиту прогоњених хришћана, саосећамо и са страдањем припадника других религијских традиција, који су постали жртве грађанског рата, хаоса и терористичког насиља“, пише у декларацији.
Наводи се да је „у Сирији и Ираку то насиље однело хиљаде живота, оставивши без крова и средстава за живот милионе људи“.
„Позивамо светску заједницу да се уједини како би окончала насиље и тероризам и истовремено кроз дијалог допринела хитном постизању мира. Неопходна је хуманитарна помоћ огромних размера народу који страда и бројним избеглицама из суседних земаља“, наведено је у документу.
Текст документа усагласиле су две стране 10. фебруара. За сада се његов садржај држи у тајности, а главне теме састанка биле су прогон хришћана на Блиском истоку и у другим регионима.
Патријарх Кирил и делегација од око 100 људи стигли су у Хавану још у четвртак. Римски првосвештеник је у кубанску престоницу стигао је у 14 сати по локалном, односно око 20 часова по средњеевропском времену.
